Uredba o Planu Mreze Zdravstvenih Ustanova

  • Published on
    11-Oct-2015

  • View
    16

  • Download
    0

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Plan mreze zdravstvenih ustanova

Transcript

<ul><li><p>Slubeni glasnik RS", br. 42/2006, 119/2007, 84/2008, 71/2009, 85/2009, 24/2010 Na osnovu lana 47. Zakona o zdravstvenoj zatiti ("Slubeni glasnik RS", broj 107/05), Vlada donosi </p><p>UREDBU </p><p>o Planu mree zdravstvenih ustanova </p><p>I. UVODNE ODREDBE </p><p> lan 1. </p><p> Ovom uredbom utvruje se Plan mree zdravstvenih ustanova - broj, struktura, kapaciteti i prostorni raspored zdravstvenih ustanova u dravnoj svojini (u daljem tekstu: zdravstvena ustanova) i njihovih organizacionih jedinica po nivoima zdravstvene zatite, organizacija slube hitne medicinske pomoi, kao i druga pitanja od znaaja za organizaciju zdravstvene slube u Republici Srbiji. Tabela teritorijalnog rasporeda i posteljnih kapaciteta zdravstvenih ustanova u Republici Srbiji odtampana je uz ovu uredbu i ini njen sastavni deo. </p><p>lan 2. Zdravstvene ustanove osnivaju se i obavljaju zdravstvenu delatnost u skladu sa zakonom i ovom uredbom. Za ostvarivanje prava graana u oblasti zdravstvene zatite, kao i za sprovoenje programa zdravstvene zatite donetih na nivou Republike Srbije (u daljem tekstu: Republika), mogu se osnivati sredstvima u dravnoj svojini sve zakonom utvrene vrste zdravstvenih ustanova (dom zdravlja, apoteka, bolnica, zavod, zavod za javno zdravlje, klinika, institut, kliniko-bolniki centar i kliniki centar). Zdravstvene ustanove iz stava 2. ovog lana, u zavisnosti od zdravstvene delatnosti koju obavljaju, broja stanovnika kojima pruaju zdravstvenu zatitu, kao i od uestalosti i sloenosti zahteva graana za zdravstvenom zatitom, osnivaju se i adekvatno rasporeuju na celoj teritoriji Republike. </p><p>lan 3. Zdravstvene ustanove obavljaju zdravstvenu delatnost na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou. </p></li><li><p> II. ZDRAVSTVENA DELATNOST NA PRIMARNOM NIVOU </p><p>lan 4. Zdravstvenu delatnost na primarnom nivou obavlja dom zdravlja, apoteka i zavod (zavod za zdravstvenu zatitu studenata, zavod za zdravstvenu zatitu radnika, zavod za hitnu medicinsku pomo, zavod za gerontologiju, zavod za stomatologiju, zavod za plune bolesti i tuberkulozu i zavod za kono-venerine bolesti). </p><p>1. Dom zdravlja </p><p> lan 5. </p><p> Dom zdravlja osniva se za teritoriju jedne optine (sa najmanje 10.000 stanovnika), dve ili vie optina, odnosno grada, u skladu sa Planom mree zdravstvenih ustanova (u daljem tekstu: Plan mree). Dom zdravlja obezbeuje najmanje preventivnu zdravstvenu zatitu za sve kategorije stanovnika, hitnu medicinsku pomo, optu medicinu, zdravstvenu zatitu ena i dece, patronanu slubu, kao i laboratorijsku i drugu dijagnostiku. U domu zdravlja obezbeuje se i prevencija i leenje u oblasti stomatoloke zdravstvene zatite, zdravstvena zatita zaposlenih, odnosno medicina rada i fizikalna medicina i rehabilitacija, ako obavljanje ove zdravstvene delatnosti nije organizovano u drugoj zdravstvenoj ustanovi na teritoriji za koju je dom zdravlja osnovan. U domu zdravlja koji je osnovan za teritoriju sa preko 20.000 stanovnika, a udaljen je preko 20 kilometara od najblie opte bolnice, odnosno dom zdravlja koji je osnovan za teritoriju sa preko 15.000 stanovnika, a udaljen je preko 50 kilometara od najblie opte bolnice, moe se obavljati i specijalistiko-konsultativna delatnost iz interne medicine, pneumoftiziologije, oftalmologije, otorinolaringologije, psihijatrije (zatita mentalnog zdravlja), dermatovenerologije i medicine sporta. Dom zdravlja moe u svom sastavu imati apoteku preko koje se snabdeva lekovima za parenteralnu upotrebu i drugim medicinskim sredstvima, odnosno preko koje snabdeva stanovnitvo lekovima i medicinskim sredstvima. Za snabdevanje lekovima za parenteralnu upotrebu i drugim medicinskim sredstvima za interne potrebe dom zdravlja moe obrazovati posebnu organizacionu jedinicu, ili obavljanje tih poslova obezbediti preko druge apoteke. U domu zdravlja obezbeuje se i sanitetski prevoz ako ta sluba nije organizovana u bolnici ili u drugoj zdravstvenoj ustanovi na teritoriji za koju je dom zdravlja osnovan. Tekst pre izmene </p></li><li><p> lan 6. </p><p> Dom zdravlja moe organizovati i stacionar za dijagnostiku i leenje akutnih i hroninih bolesti - kapaciteta 0,5 postelja na 1.000 stanovnika na teritoriji za koju je osnovan, kao i porodilite sa najvie 10 postelja, ako je udaljenost od najblie opte bolnice najmanje 30 kilometara. </p><p>lan 7. Dom zdravlja, u zavisnosti od broja stanovnika na teritoriji za koju je osnovan, gustine naseljenosti i saobraajne povezanosti, u prostorno izdvojenim naseljenim mestima, ustanovama i privrednim drutvima, moe obrazovati organizacione jedinice, i to: ogranak doma zdravlja, zdravstvenu stanicu i zdravstvenu ambulantu. Ogranak doma zdravlja moe organizovati dom zdravlja koji je osnovan za optinu ili grad sa preko 100.000 stanovnika - za najmanje 40.000 stanovnika te optine, odnosno grada, kao i dom zdravlja osnovan za dve ili vie optina - u optini izvan sedita doma zdravlja za najmanje 8.000 stanovnika. U ogranku se obezbeuje hitna medicinska pomo, zdravstvena zatita dece i kolske dece, ena i odraslog stanovnitva, patronana sluba i kuno leenje i nega, kao i preventivna i deija stomatologija. Zdravstvena stanica organizuje se za jedno ili vie naseljenih mesta udaljenih preko 10 kilometara od sedita doma zdravlja i sa najmanje 5.000 stanovnika, za obavljanje najmanje delatnosti hitne medicinske pomoi, opte medicine i zdravstvene zatite dece i kolske dece. Zdravstvena ambulanta organizuje se u naseljenom mestu, koli, privrednom drutvu ili ustanovi ako opredeljeni broj korisnika omoguava angaovanje jednog tima za obavljanje delatnosti iz opte medicine ili zdravstvene zatite dece i kolske dece ili preventivne i deije stomatologije. Tekst pre izmene </p><p>lan 8. Ako u optini postoje dom zdravlja i opta bolnica koji su u dravnoj svojini, laboratorijska, radioloka i druga dijagnostika mogu se organizovati u okviru jedne zdravstvene ustanove i to u optoj bolnici. Tekst pre izmene </p><p>2. Apoteka </p><p> lan 9. </p></li><li><p>Apoteka se osniva za teritoriju jedne ili vie optina (za najmanje 40.000 stanovnika), odnosno grada. Apoteka moe organizovati ogranak apoteke (za najmanje 10.000 stanovnika) ili jedinicu za izdavanje gotovih lekova. </p><p>3. Zavod </p><p> lan 10. </p><p> Zavod se moe osnovati samo na teritoriji na kojoj se nalazi sedite univerziteta koji u svom sastavu ima fakultet zdravstvene struke. Zavod sprovodi zdravstvenu zatitu pojedinih grupacija stanovnitva, odnosno zdravstvenu delatnost iz pojedine oblasti zdravstvene zatite. Zavod u okviru obavljanja delatnosti prati, istrauje i prouava zdravstveno stanje stanovnitva u oblasti za koju je osnovan. </p><p>lan 11. Zavod za zdravstvenu zatitu studenata osniva se za najmanje 10.000 studenata i obavlja preventivnu i kurativnu zdravstvenu zatitu studenata iz oblasti opte medicine, stomatologije, ginekologije, laboratorijske i druge dijagnostike i terapije za potrebe studenata. Zavod za zdravstvenu zatitu studenata koji obezbeuje zdravstvenu zatitu za najmanje 30.000 studenata moe obavljati specijalistiko-konsultativnu delatnost iz interne medicine, psihijatrije (zatita mentalnog zdravlja), oftalmologije, otorinolaringologije, dermatovenerologije, fizikalne medicine i rehabilitacije, epidemiologije i socijalne medicine sa informatikom. Zavod iz stava 2. ovog lana moe imati stacionar kapaciteta do 0,5 postelja na 1.000 studenata, za kratkotrajnu hospitalizaciju radi leenja i nege kada nije neophodno bolniko leenje i kao zamena za kuno leenje. Tekst pre izmene </p><p>lan 12. Zavod za zdravstvenu zatitu radnika obavlja zdravstvenu zatitu zaposlenih s ciljem: ouvanja zdravlja zaposlenih u bezbednoj i zdravoj radnoj sredini; utvrivanja radne sposobnosti za obavljanje odreene delatnosti (prethodni pregledi); ranog otkrivanja poremeaja zdravlja u vezi sa radom i radnom sredinom (periodini i drugi preventivni pregledi); otkrivanja faktora radne sredine koji mogu nepovoljno uticati na zdravlje radnika i sprovoenja drugih preventivnih mera. Zavod za zdravstvenu zatitu radnika moe obavljati i preventivnu i kurativnu zdravstvenu delatnost iz oblasti opte medicine, ginekologije i stomatologije. </p></li><li><p> Zavod za zdravstvenu zatitu radnika moe obavljati i specijalistiko-konsultativnu delatnost iz oblasti interne medicine, psihijatrije (neuropsihijatrije), otorinolaringologije i oftalmologije, prvenstveno radi obavljanja preventivnih pregleda iz stava 1. ovog lana. </p><p>lan 13. Zavod za hitnu medicinsku pomo obavlja delatnost hitne medicinske pomoi kod akutno obolelih i povreenih - na licu mesta, u toku transporta i u zdravstvenoj ustanovi. Zavod za hitnu medicinsku pomo obavlja i sanitetski prevoz akutno obolelih i povreenih lica u druge odgovarajue zdravstvene ustanove, vri prevoz nepokretnih, ogranieno pokretnih pacijenata i pacijenata na dijalizi, ako ova delatnost nije obezbeena preko druge zdravstvene ustanove, kao i snabdevanje lekovima koji se daju u hitnim sluajevima. Tekst pre izmene </p><p>lan 14. Zavod za gerontologiju obavlja zdravstvenu zatitu starih lica iz oblasti opte medicine, stomatologije, rehabilitacije, palijativnog zbrinjavanja i nege u kunim uslovima. Zavod za gerontologiju moe obavljati i specijalistiko-konsultativnu delatnost iz oblasti interne medicine, neurologije i psihijatrije (neuropsihijatrije). Tekst pre izmene </p><p>lan 15. Zavod za stomatologiju obavlja stomatoloku delatnost iz oblasti preventivne i deije stomatologije i opte stomatologije. Zavod za stomatologiju obavlja i specijalistiko-konsultativnu delatnost iz oblasti ortopedije vilica, stomatoloke protetike, parodontologije i oralne medicine, bolesti zuba sa endodoncijom i oralne hirurgije. </p><p>lan 16. Zavod za plune bolesti i tuberkulozu prua preventivne, dijagnostike, terapijske i rehabilitacione zdravstvene usluge iz oblasti zdravstvene zatite pacijenata obolelih od tuberkuloze i drugih plunih bolesti, koje se mogu leiti na ambulantni nain. Zavod za plune bolesti i tuberkulozu obavlja i specijalistiko-konsultativnu delatnost iz oblasti interne medicine i pneumoftiziologije. </p></li><li><p>Zavod za plune bolesti i tuberkulozu u sklopu preventivne zdravstvene zatite organizuje i sprovodi mere za spreavanje, suzbijanje, rano otkrivanje i praenje tuberkuloze i drugih plunih bolesti. </p><p>lan 17. Zavod za kone i venerine bolesti prua preventivne, dijagnostike, terapijske i rehabilitacione zdravstvene usluge i obavlja specijalistiko-konsultativnu delatnost iz oblasti dermatovenerologije i mikrobiologije sa parazitologijom. Zavod za kone i venerine bolesti u sklopu preventivne zdravstvene delatnosti organizuje i sprovodi mere za spreavanje, suzbijanje, rano otkrivanje i praenje polno prenosivih infekcija. </p><p>III. ZDRAVSTVENA DELATNOST NA SEKUNDARNOM I TERCIJARNOM NIVOU </p><p>lan 18. Stacionarnu i specijalistiko-konsultativnu delatnost na sekundarnom nivou obavlja opta i specijalna bolnica. Kliniko-bolniki centar obavlja visokospecijalizovanu specijalistiko-konsultativnu i stacionarnu zdravstvenu delatnost na tercijarnom nivou iz jedne ili vie grana medicine, kao i specijalistiko-konsultativnu i stacionarnu zdravstvenu delatnost na sekundarnom nivou zdravstvene zatite. Klinika, institut i kliniki centar obavljaju visokospecijalizovanu specijalistiko-konsultativnu, odnosno visokospecijalizovanu specijalistiko-konsultativnu i stacionarnu zdravstvenu delatnost na tercijarnom kao i specijalistiko-konsultativnu i stacionarnu zdravstvenu delatnost na sekundarnom nivou. Zdravstvene ustanove iz st. 1, 2. i 3. ovog lana obavljaju i farmaceutsku zdravstvenu delatnost preko bolnike apoteke. Tekst pre izmene </p><p>lan 19. Specijalistiko-konsultativna delatnost zdravstvenih ustanova iz lana 18. ove uredbe obuhvata: specijalistike preglede i konsultacije po uputu izabranog lekara; prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja, preglede i dijagnostiku obradu pacijenata upuenih na bolniko leenje; dijagnostiku, terapijski i rehabilitacioni tretman u okviru dnevnih bolnica; fizikalnu medicinu i rehabilitaciju za ambulantne i hospitalizovane pacijente; obavljanje laboratorijskih, radiolokih i drugih dijagnostikih usluga za ambulantne pacijente, kao i drugu odgovarajuu specijalistiko-konsultativnu delatnost (u daljem tekstu: poliklinika sluba). </p></li><li><p> lan 20. </p><p> Dnevna bolnica, kao posebna organizaciona jedinica poliklinike slube bolnice, organizuje se za obavljanje dijagnostikih, terapijskih i rehabilitacionih usluga za ambulantne pacijente u sledeim oblastima: nefrologiji (hemodijaliza i peritonealna dijaliza) i drugim internistikim granama medicine (prvenstveno radi primene parenteralne i inhalacione terapije); hirurkim granama medicine (radi obavljanja hirurkih intervencija i operacija iz oblasti jednodnevne hirurgije) i psihijatriji - zatiti mentalnog zdravlja (radi primene kombinovanih mera psihoterapije, socioterapije, okupacione i radne terapije i psihosocijalne podrke obolelim i lanovima njihovih porodica). Dnevna bolnica kapacitete za program dijalize za hronino obolele pacijente obezbeuje u skladu sa brojem obolelih. Kapaciteti dnevnih bolnica u internistikim i hirurkim oblastima obezbeuju se sa najmanje 5% postelja u odnosu na broj postelja u odgovarajuim bolnikim odeljenjima. Kapacitet dnevne bolnice u psihijatriji iskazuje se brojem mesta za pojedine vrste grupnih psihoterapijskih i rehabilitacionih aktivnosti. Tekst pre izmene </p><p>lan 21. Za ostvarivanje zakonom utvrenih prava na bolniku zdravstvenu zatitu u Republici Srbiji predvieno je 38.770 bolnikih postelja, odnosno do 5,14 postelja na 1.000 stanovnika, i to za: </p><p>Bolnike postelje </p><p>broj stopa na 1.000 </p><p>stanovnika </p><p>1) kratkotrajnu hospitalizaciju akutno obolelih i povreenih: </p><p> a) na sekundarnom nivou 24.598 do 3,27 </p><p> b) na tercijarnom nivou 6.000 do 0,80 </p><p>2) produeno leenje i dugotrajnu hospitalizaciju: </p><p> a) psihijatrijskih bolesnika 3.400 do 0,45 </p><p> b) obolelih od tuberkuloze, nespecifinih oboljenja plua i drugih hroninih oboljenja i stanja </p><p>912 do 0,12 </p><p>3) rehabilitaciju u specijalizovanim bolnikim ustanovama </p><p>3.860 do 0,51 </p></li><li><p>Pod bolnikim posteljama iz stava 1. ovog lana ne podrazumevaju se postelje u dnevnim bolnicama, neonatolokim odeljenjima porodilita i postelje za pratioca. Tekst pre izmene </p><p>1. Kratkotrajna hospitalizacija </p><p> a) sekundarni nivo </p><p>lan 22. Kapaciteti bolnikih ustanova za zbrinjavanje i leenje akutnih oboljenja, stanja i povreda na sekundarnom nivou, sa prosenom duinom boravka leenih na nivou ustanove do 8,5 iskazuju se brojem postelja po oblastima bolnike zatite na 1.000 stanovnika upravnog okruga i grada Beograda (u daljem tekstu: stopa obezbeenosti bolnikim posteljama) na sledei nain: Delatnost Stopa na 1000 stanovnika okruga/grada 1. INTERNISTIKE DISCIPLINE (interna medicina, pulmologija, pneumoftiziologija, neurologija, psihijatrija, infektologija, dermatovenerologija) 1,50 2. HIRURKE DISCIPLINE (hirurgija, ortopedija, urologija, otorinolaringologija, oftalmologija) 1,00 3. PEDIJATRIJA 0,20 4. GINEKOLOGIJA I AKUERSTVO 0,37 5. PRODUENO LEENJE I NEGA (gerijatrija, palijativno zbrinjavanje, hemioterapija, fizikalna medicina i rehabilitacija) 0,20 UKUPNO: 3,27 Boravak pacijenata u jedinici za prod...</p></li></ul>