Vezano za postupak tzv. automatskog steaja, predvidjenog ...

  • Published on
    30-Jan-2017

  • View
    217

  • Download
    0

Transcript

  • Vezano za postupak tzv. automatskog steaja, predvidjenog Zakonom o steaju Republike Srbije i to lanovima 150-154. istog, pre uputanja u ocenu instituta, potrebno je istai da su pomenute odredbe Zakona o steaju Republike Srbije Odlukom Ustavnog suda Srbije sa 14. sednice odrane dana 12.7.2012. godine oglaene neustavnim. Odluka je objavljena u Slubenom glasniku Republike Srbije broj od dana 25.7.2012. godine, od kog dana je odluka opteobavezujua za sudove i druge organe, fizika i pravna lica. Ukratko dajemo pregled postupka tzv. automatskog steaja; Odredbe 150-154. Zakona o steaju Republike Srbije nalagale su obavezu Narodnoj banci Srbije da jednom meseno izvetava o drutvima kojima su poslovni rauni blokirani. Nakon godinu dana neprekidne blokade poslovnih rauna, steajni postupak bi bio automatski sproveden po predlogu Narodne Banke Srbije, od strane nadlenog privrednog suda. Nadleni privredni sud bi, nakon predloga Narodne Banke Srbije, donosio Reenje o pokretanju prethodnog steajnog postupka, kojim reenjem bi poverioci steajnog dunika bili pozvani na uplatu predujma u odredjenom roku ukoliko su zainteresovani za otvaranje steajnog postupka. Ukoliko niko od poverilaca ne bi uplatio predujam, privredni sud bi doneo reenje o otvaranju i zatvaranju steajnog postupka, nakon ega bi poverioci izgubili prava na ostvarivanje svojih potraivanja, a celokupna imovina steajnog dunika bi prela u svojinu Republike Srbije. Odlukom Ustavnog suda Srbije od dana 12.7.2012. godine, pomenute odredbe, kako je reeno, oglaene su neustavnim. Odluka je opteobavezujua za dravne organe i sudove. Razlozi oglaavanja ovih odredbi neustavnim su vezani za osnove pravnog sistema i osnovna prava proklamovana Ustavom Republike Srbije. Medjutim, do danas nije uspostavljena praksa praksa postupanja sudova po predlozima za obustavu steajnih postupaka niti po predlozima za izmenu odluka, koji su podneti u skladu sa lanom 61. Zakona o Ustavnom sudu. Takodje, nije uspostavljena ni jednoobrazna praksa drugih dravnih organa koji su na bilo koji nain bili u obavezi da sprovode ili registruju odluke sudova u postupku tzv. automatskog steaja. Iako je poetkom septembra 2012. godine odrano savetovanja privrednih sudova, jedinstveni stav koji bi bio iznet javnosti i primenjen na predmete nije iznet. Mogunosti reavanja nastalih situacija razlikuju se s obzirom na razliite faze odnosnog steajnog postupka, postoje, ali se i dalje postavlja kao posebno pitanje uskladjenost sudova i dravnih organa, posebno Agencije za privredne registre.

  • Na prvom mestu izneemo dosada iskazanu praksu Agenije za privredne registre; Naime, praksa Agencije za privredne registre je da se drutva koja su brisana iz registra privrednih drutava, po predlogu drutva u pitanju ili zainteresovanih lica (medju njima i poverioca), upisuju ponovo u registar privrednih drutava sa statusom aktivnih drutava. Ako se podje od prava svakog da, na osnovu lana 61. Zakona o Ustavnom sudu, trai izmenu odluke koja je doneta na osnovu odredbi zakona koje su oglaene neustavnim, postupanje Agencije za privredne registre se ne moe tumaiti kao pogreno. Medjutim, neusaglaenost prakse izmedju Agencije za privredne registre i sudova i, posebno, dejstvo ovakvih odluka, stvara konfuziju i nesigurnost u pravnom sistemu. Prilikom ovakvog postupanja dolazi do situacije da postoji pravnosnano reenje o otvaranju i zakljuenju steaja nad steajnim dunikom privrednim drutvom, dok je u registru privrednih drutava Agencije za privredne registre isto drutvo registrovano sa statusom aktivnog. To dalje, osnovano, otvara dodatna pitanja poverioci steajnog dunika koji je registrovan kao aktivno privredno drutvo, a koji svoja prava nisu ostvarili u steajnom postupku, neizostavno e zahtevati da svoja potraivanja naplate iz imovine takvog aktivnog privrednog drutva iako je sva imovina prela ili je u fazi prelaska u svojinu Republike Srbije. Ukoliko se ovakvi zahtevi postave pred Republiku Srbiju, ne bi postojao osnov po kojem bi Republika Srbija zadrala status vlasnika imovine koja je predstavljala steajnu masu i osporila pravo poverilaca na naplatu potraivanja. Praksa privrednih sudova; Ukoliko se poverioci obrate sudu sa predlogom za izmenu reenja o otvaranju prethodnog steajnog postupka (imajui u vidu da je upravo ovo reenje doneto na osnovu neustavnih odredbi Zakona o steaju Republike Srbije) i/ili reenja otvaranju i zatvaranju steaja, ne postoji jednostavan nain postupanja po ovom zahtevu. Pitanje osnovanosti ovakvog predloga steajnih poverilaca nije sporno svako zainteresovano lice kojem je povredjeno pravo pravnosnanim pojedinanim aktom donetim na osnovu zakona za koji je odlukom Ustavnog suda utvrdjeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, ima pravo da trai od nadlenog organa izmenu tog pojedinanog akta. Dakle, legitimacija steajnih poverilaca za podnoenje ovakvog zahteva ne bi smela da bude sporna u praksi. Kao sporno, javlja se pitanje naina, odnosno mehanizama kojima bi privredni sud izmenio pravnosnano reenje o prethodnom steajnom postupku i/ili reenja o otvaranju i zatvaranju steajnog postupka. Zakon o steaju Republike Srbije ne ostavlja mogunost privrednom sudu da posebnim mehanizmom izmeni ve pravnosnanu odluku, a takav mehanizam ne postoji ni prema Zakonu o parninom postupku Republike Srbije. Kao eventualni naini postupanja privrednih sudova u cilju postupanja po predlozima steajnih poverilaca radi izmene pravnosnane odluke bili bi:

  • - ukidanje pravnosnanog reenja o prethodnom steajnom postupku i svih sprovedenih radnji i povraaj drutva u status aktivnog. Dakle, ukidanje svih posledica reenja o prethodnom steajnom postupku;

    - ukidanje pravnosnanog reenja o otvaranju i zatvaranju steajnog postupka i ukidanja svih sprovedenih radnji;

    - poziv steajnim poveriocima da uplate depozit u sluaju zainteresovanosti za sprovodjenje steajnog postupka, po osnovu pravnosnanog reenja o prethodnom steajnom postupku. Iako ovakvo postupanje ne bi odgovaralo zahtevu za zatitu prava ugroenih odlukom donetom na osnovu neustavnih odredbi zakona a posebno imajui u vidu da je Ustavni sud Srbije cenio i uslovljavanje predujmljivanja sredstava u cilju ostvarivanja prava, isto bi bar donekle omoguilo donekle da steajni poverioci budu legitimisani da odlue da li e steajni postupak nad privrednim drutvom biti sproveden. U ovom sluaju, kao posebna, javlja se situacija da steajni poverioci uopte nisu zainteresovani za sprovodjenje steaja u sluaju da privredno drutvo ima imovinu iz koje bi se poverioci naplatili i bez steajnog postupka. Imajui u vidu osnovna naela Zakona o steaju, mora se voditi rauna da se ovim steajni dunik ne dovodi u tei poloaj, to bi otvaranje steajnog postupka svakako bilo. Ukoliko steajni poverioci ne bi bili zainteresovani za sprovodjenje steaja nad privrednim drutvom, iz ma kog razloga ili ukoliko nijedan od poverilaca ili zainteresovanih lica nije u ekonomskom poloaju polaganja predujma, to bi faktiki znailo da svoja prava ovim putem nisu uspeli da zatite, jer bi pravnosnano reenje o prethodnom steajnom postupku i dalje bilo na snazi i proizvodilo dejstva. Otuda, zahtev za izmenu pravnosnanog reenja o otvaranju i zatvaranju steajnog postupka nije povoljan niti siguran nain steajnim poveriocima ili drugim zainteresovanim licima da zatite svoja prava;

    - poziv poveriocima da stave predlog za pokretanje steajnog postupka. U sluajevima kada se od strane zainteresovanih lica stavi zahtev za izmenu pravnosnanog reenja o prethodnom steajnom postupku i/ili reenja o otvaranju i zatvaranju steaja donetim nad, u trenutku podnoenja takvog predloga aktivnim privrednim drutvom, privredni sud ne bi imao pravnog ili drugog osnova da predlog odbije. Svakako treba naglasiti da bi odluke kojima bi se usvojili predlozi za izmenu pravnosnanog reenja o prethodnom steajnom postupku i/ili reenja o otvaranju i zatvaranju steajnog postupka odnosno postupanja privrednih sudova u tom smislu, imale dalekosene posledice, jer se ovi predlozi mogu podneti u roku od 6 meseci od objavljivanja odluke Ustavnog suda Srbije u odnosu na sve odluke donete u poslednje dve godine. Dakle, realno je mogua situacija da se trai izmena odluke o sprovodjenju steaja koja je postala pravnosnana pre gotovo godinu ili vie dana. Pitanje je na koji nain e sud postupiti u takvom sluaju i da li e biti pronadjen pravni mehanizam

  • da se odluka stavi van snage, a drutvo ponovo oivi ili e biti pronadjeni mehanizmi da se ove odluke ipak odre na snazi bez izmena, to bi predstavljao presedan u zatiti prava zainteresovanih lica, ime bi se opet krila ustavna naela i zakonom zagarantovana prava. Iz prakse advokatske kancelarije KOSI, kod postupaka koji su u toku i u kojima je doneto reenje o pokretanju prethodnog steajnog postupka, privredni sudovi nisu, ni posle odranog savetovanja zauzeli niti poeli da primenjuju stav koji bi izneli strankama i primenili u postupanju. Privredni sudovi nisu do danas reili ni po jednom od predloga koje je podnela advokatska kancelarija KOSI za obustavu postupka koji je pokrenut na osnovu lanova 150-154. Zakona o steaju Republike Srbije, niti su reili po predlozima za izmenu odluka donetih na osnovu navedenih odredbi Zakona o steaju Republike Srbije. Trenutno, privredni sudovi koriste mehanizme odlaganja poverilakih i ispitnih roita do postizanja odluke o nainima daljeg postupanja. Mogunosti reavanja nastalih situacija zahtevaju usaglaenost rada sudova po ovim predmetima i Agencije za privredne registre. Praksa advokatske kancelarije KOSI pokazuje da trenutno samo Agencija za privredne register Republike Srbije ima usaglaen nain postupanja u sluajevima podnoenja zahteva za izmenu statusa privrednih drutava koji predlog je zasnovan na odredbama Zakona o steaju Republike Srbije koji je oglaen neustavnim. Agencija za privredne registre, kako je prethodno navedeno, status privrednih drutava menja u aktivan, umesto brisanog. Vezano za postupke steaja koji su u toku a pokrenuti na osnovu neustavnih odredbi Zakona o steaju Republike Srbije, Agencija za privredne registre je brisala podatke odnosno dokumenta koja su bila registrovana u skladu sa Zakonom o steaju Republike Srbije. Odluka Ustavnog suda Srbije svakako zahteva ujednaeno postupanje svih inilaca u sprovodjenju odluka i dejstva odnosno posledica odluka donetih na osnovu neustavnih odredbi. Izmene Zakona o steaju Republike Srbije sada se postavljaju kao primarne, kao i izmene drugih relevantnih zakona. Kako kontinentalni pravni sistem ne poznaje praksu kao izvor prava, izmene relevantnih zakona su neophodne i to u to kraem roku kako bi se izbegao zastoj u sprovodjenju odluka i omoguila zatita prava legitimisanih lica. U suprotnom, pred dravu se moe postaviti pitanje opravdanosti nepostupanja i/ili neblagovremenog postupanja u cilju zatite prava zainteresovanih lica.

Recommended

View more >