Vezbe- 12 Prevencija Kontraktura

  • View
    161

  • Download
    2

Embed Size (px)

Transcript

Zdravstvena nega u prevenciji kontrakturnih deformiteta (pozicioniranje, korektivni poloaji, primena pasivnih i aktivnih pokreta)

Zdravstvena nega u prevenciji kontrakturnih deformiteta(pozicioniranje, korektivni poloaji, primena pasivnih i aktivnih pokreta)Asist.ms Sanja Tomi

Uloga zbloba u pokretuLokomotorni aparat sainjavaju:kosti, zglobovi, miii i nervni sistem. Zglobovi su anatomske formacije pomou kojih se uspostavlja kontakt izmeu dve ilivie susednih kostiju.Pokretne zglobove grade:zglobna povrina- facies articularis;zglobna ahura- capsula articularis;zglobna upljina- cavum articularae,zglobne veze, ligamenti iposebne tvorevine u pojedinim zglobovima (meniskusi u kolenu, diskusi u intervertebralnim zglobovima...)KONTRAKTURAStanje ograniene pokretljivosti zglobova

posledica povrede strukture pokretnog zgloba zbog ega su pokreti bolni i povreeni ih izbegava.

kao posledica nepokretanja zgloba koji ima neoteene strukture, ali mu je zbog imobilizacije ili kontrakture okolnih mekih struktura onemoguen pokret.

KONTRKTURA

Ogranienje pokretljivosti zgloba u jednom ili svim smerovima zbog patolokih procesa zgloba ili okolnog tkiva. KONTRAKTURAMoe se sresti u svim fazama medicinskog zbrinjavanja bolesnika, predstavlja VISOK RIZIK za nastanak brojnih sekundarnih komplikacija

Ugroava zdravstveno i funkcionalno stanje , usporava proces leenja i rehabilitacije, znaajno utie na kvalitet ivota bolesnika

U zdravstvenoj slubi uveava trokove leenja i rehabilitacijeKONTRAKTURAMogu se javiti u bilo kom zglobu koji je mirovao izvesno vreme

Poveavaju stepen zavisnosti i stepen invalidnosti bolesnika, ugroavaju samostalnost u AD

Mogu biti razliitog stepena ( zglob zadrava izvesnu pokretljivost- inicijalna); ukoenje zgloba- ankilozaFaktori koji doprinose formiranju kontrakturaBesvesno stanje

Oduzetost- slabost

Spasticitet

BolDejstvo sile zemljine tee

ImobilizacijaMirovanje

Primena sredstava za imobilizacijuPodela KONTRAKTURA prema uzrokuUroene DermatogeneTendogeneMiogeneDezmogeneNeurogeneIshemijskePsihogeneVRSTE KONTRAKTURAPrema nastanku, kontraktura moe biti:Posttraumatska, sa oteenjem strukture zgloba ili bez njePosttraumatska, sa Sudekovom distrofijom ili bez njeZbog kontrakture koeZbog kontrakture fascijeZbog skraenja tetiva i miiaPostimobilizacionaZbog slabosti miia pokretaa kod oteenja perifernog ili centralnog nervnog sistemaZbog slabosti miia kod primarnih oteenja miiaKod zapaljenskih i degenerativnih oboljenja zglobovaKod drugih sekundarnih artroza (luksacija kukova, hemofilija, tumori,... itd)Kod bolnih stanja zbog dranja u antalginom poloaju Kod svih kontraktura primarno nastaju promene na miiima, koje se mogu definisati kao smanjena elasticnost. Medjutim, postoje i mnogobrojna oboljenja i oteenja kod kojih je miina neelasticnost sekundarna promena. Takva su sledeca oboljenja: zapaljive i degenerativne promene na zglobovima, promene na kostima u okolini zgloba ili samog zgloba, hipertrofija kalusa koja zahvata i mii, bolni periostitis okoline zglobova, brojne kontuzije, distorzije i druga bolna stanja posle trauma, bolesti raznih etiologija. Takodje postoje i razni edemi koji ine mehaniku prepreku za pokretljivost i smanjuju je.PREVENCIJA KONTRAKTURA AKTIVNOSTI - kad god je to mogue,AD, ASZ, vebanje Vane su za ouvanje i poboljanje brzine pokreta, popravljanje koordinacije, vanu ulogu ima propriocepcija, odnosno stimulansi koji dolaze iz receptora i okolnih struktura

ELEVACIJA EKSTREMITETA

Stavljanje zavoja BANDAIRANJE prevenira pojavu otoka i eliminie postojei otok

Ritmike aktivne vebe pomeranje tetiva i tela miia umanjuje mogunost fiksacije

Metode koje pojaavaju lokalnu cirkulaciju kontrastne kupke, masae, i dr.

Procena psihofizicke mogucnosti bolesnikaInkontinencija mokracne beike i debelog crevaNevoljni pokreti-spazmiPrisustvo edemaPromene na koi(osip, ojed, dekubitalne rane,oiljci,ograniena hiperemija)Prisustvo kontrakturnih deformitetaUhranjenost

Poremeaj svesti, orijentacija u vremenu i prostoruSpremnost bolesnika na saradnjuAktivna pokretljivost ekstremitetaDruga oboljenja(srana, oteano disanje...)Prisustvo bolaNivo ouvanosti senzibiliteta

Terapeutske intervencije za poveanje obima pokretaTretman poveanja obima pokretljivosti zgloba sprovoditi u tri pravca:

Otklanjanje uzroka koji je izazvao ogranienje pokretljivosti

Ukoliko nije mogue ukloniti uzrok, onda ublaavanje njegovog delovanja i zaustavljanje toka evolucije koja izaziva ogranienje pokreta zgloba

Kada su stanja definitivna, osnovni uzrok eliminisan i evolucija zavrena, tretman treba usmeriti ka ublaavanju posledica.

Terapeutske intervencije za poveanje obima pokreta ANKILOZE ZGLOBOVA:

Aktivno istezanje(izduivanje) i skraivanje miia u kontrakturi korienjem aktivnih snaga pacijenta

Aktivno izduivanje snagom antagonistikih miinih grupa

Pasivno izduivanje miia delovanjem spoljne sile.

METODE POVEANJA POKRETLJIVOSTI

Neophodna je miina snaga da se zglob stabilizuje poto se postigne zadovoljavajua pokretljivost aktivnim vebama.

U pojedinim sluajevima potrebna je relaksacija i manipulacija zglobova da bi se potpomoglo izvoenje tih vebi.RELAKSACIJA - glavni nain za postizanje veeg obima pokreta kada je uzrok ogranienja spazam.

MANIPULACIJA - pasivni pokreti pod anestezijomPrimena pasivnih i aktivnih pokreta-vebiPokret se sprovodi kao: pasivan, podpomognuti aktivan, aktivan, aktivan sa otporom, statika kontrakcija i sloeni koordinisan pokretPasivan pokretPoloaj leei ili sedei, amplituda pokreta ide do granice bola ili zamora, 2-3 puta dnevno, uz princip"svaki pasivni zglob provesti bar 2 puta dnevno kroz pun obim pokreta.

Pacijent nema voljno uesce, potpuna pomo terapeutaPASIVNI POKRET Moe biti: INTENCIONI -podrazumeva aktivnu volju pacijenta da izvede pokret uz pomo spoljne sile i /ili terapeuta

POTPORNI -tip manipulacije, koji se sprovodi kod ogranienja pokreta kada se pokuava pokretima male amplitude poveati obim slobodnog pokreta (kod izraenih kontraktura, protiv neelastinih veziva)

RELAKSIRAJUI-primenjuje se radi relaksacije dela ili celog tela kada su miii napeti.Naini izvoenja pasivnog pokreta

Terapeut sopstvenom snagomPacijent u vidu samopomoi zdravim delom telaPomou raznih maina i mehanikih naprava koje nameu pokret.

Pasivni pokreti sa relaksacijom ne utiu na miinu snagu vec samo na pokretljivost,a primenjuju se u sluajevima kada su aktivne vebe nemogue ili kontraindikovane.

Forsirane ili manipulativne pasivne vebe poveavaju pokretljivost, a aktivne vebe koje uslede kasnije odravaju postignute rezultate(jaanjem miine snage).AKTIVNI POKRETI

Aktivno potpomognut pokret

Vrsta terapijskog pokreta koji se primenjuje kod sluajeva gde postojea miina snaga nije u mogunosti da izvede pun pokret ni po obimu ni po brzini, a to dopunjuje spoljna sila.

Realizuje se:uz pomo terapeutakao samopomo,korienjem zdravih ekstremitetaotklanjanjem uticaja spoljnih sila.

Aktivne potpomognute vebe se izvode u vidu ritmikog pokreta, u kojima je miina kontrakcija potpomognuta na kraju slobodnog pokreta protiv otpora.

Znaajni su u poveanju obima pokreta, uz obavezu da se izvode pod kontrolom terapeuta.2. Aktivan pokret -podrazumeva pokret izveden i kontrolisan voljnim dejstvom miia, a protiv sile zemljine tee.

Aktivne vebe su znaajne u sluajevima kada pacijent aktivno saradjuje. Edukuje se , tako da ih kasnije moe samostalno izvoditi i nekoliko puta dnevno. 3. Aktivni pokreti protiv otpora - tehnika izvodjenja aktivnog, voljnog pokreta, pri emu se miinoj snazi suprotstavlja sila gravitacije i dodatna spoljna sila.

Aktivne vebe protiv otpora, tehnikom proprioceptivne neuromuskularne stimulacije najefikasnije su za brzo sticanje pokretljivosti krutih zglobova. POKRETI U ZGLOBOVIMA

RAMENI POJAS-daje potporu pokretima ruku i glave -pokretljivost lopatice postize se elevacijom i depresijom, protrakcijom retrakcijom.-aktivne vezbe ramenog pojasa se izvode u vidu kruznih pokreta ili uz pokrete ruku u svim pravcima.

RAMENI ZGLOBPokreti u ramenom zglobu su:-fleksija - addukcija- ekstenzija -intrarotacija- addukcija -ekstrarotacija -cirkumdukcija

LAKATPokreti u zglobu lakta su: -fleksija -ekstenzijaPROKSIMALNI DISTALNI RADIOULNARNI ZGLOB

- pronacija -supinacija RUNI ZGLOB -ekstenzija / dorzalna fleksija -fleksija / volarna-palmarna fleksija

PRSTI AKEU MCP i IP zglobovima se meri fleksija Palac ima jos i pokret abdukcije,ekstenzije i opozicije

KUKPokreti u zglobu kuka su: -fleksija -ekstenzija -abdukcija -addukcija -intrarotacija -ekstra rotacija

KOLENO -fleksija -ekstenzija

SKONI ZGLOB -ekstenzija / dorzalna fleksija -fleksija / plantarna fleksija

SUBTALARNI ZGLOB -pokreti everzije / pronacije -inverzije / supinacije / stopala

PRSTI STOPALA -pokreti se ne mere, nego se uporeuju sa suprotnom stranom KOREKTIVNI POLOAJI -pozicioniranje-

-za kuk = laka fleksija i abdukcija -za koleno = laka fleksija-za stopalo = laka dorzalna fleksija-za rame = abdukcija sa srednjom antefleksijom-za lakat = fleksija pod pravim uglom sa srednjom pronacijom i supinacijom-za aku = srednja dorzalna fleksija-za prste = laka fleksijaFunkcionalni polozaji za gornje ekstremitete po Rigou i RoseuRameni zglob u abdukciji oko 60 sa unutrasnjom rotacijom oko 30

Lakatni zglob, naizmenina fleksija i ekstenzija podlaktice od 90 -180

Podlaktica u semipronaciji

aka u dorzalnoj fleksiji 20 -30

Prsti u semifleksiji i blagoj abdukci