Vigotski - razvoj pojmova kod dece

  • Published on
    15-Oct-2015

  • View
    145

  • Download
    1

DESCRIPTION

Razvoj pojova - Vigotski

Transcript

Razvoj pojmova (Vigotski)[footnoteRef:2] [2: Preuzeto iz Ivi, I., Ignjatovi-Savi, N., Rosandi, R.: Prirunik za vebe iz razvojne psihologije, SDPS, 1989.]

Po Vigotskom, pravi pojmovi formiraju se tek na poetku adolescentnog perioda, a kod mlae dece postoje psiholoke tvorevine koje su samo funkcionalni ekvivalenti pojmova (tj. takve tvorevine koje za dete u toku reavanja zadatka imaju istu onu funkciju koju kod adolescenata i odraslih imaju pojmovi, ali se po psiholokim svojstvima bitno razlikuju od pojmova).Vigotski razlikuje tri tipa grupisanja:Sinkreti Retko se sreu iznad 6 godina, na niim uzrastima su znatno ei. To su, u stvari, neoformljene i neureene mnoine predmeta gde je teko sagledati po kom obeleju su predmeti stavljeni u odreene grupe. Najee se razvrstavanje vri na osnovu nekakvih subjektivnih utisaka (veza izmeu utisaka i misli uzima se kao stvarna veza izmeu predmeta). Samo u izvesnoj meri u sinkretima dolaze do izraaja objektivne veze izmeu predmeta, npr. prostorni odnosi.U ovoj fazi znaenje rei je u stvari jedno difuzno ime za difuznu, neodreenu gomilu predmeta.Kompleksi Kompleksi su dominantan oblik grupisanja kod dece sve do adolescentnog perioda.Za razliku od sinkreta, u kojima se grupisanje vri na osnovu subjektivnih veza, kod kompleksa se predmeti grupiu na osnovu stvarnih, objektivnih veza, ali su ipak te veze bitno razliite od onih koje sreemo kod pojmova, tj. zakoni kompleksivnog miljenja se bitno razlikuju od onih po kojima funkcionie pojmovno miljenje.Osnovna specifinost kompleksa u poreenju sa pojmovima jeste to veze meu predmetima nisu apstraktne i logike nego su konkretne i faktike. A poto su faktike veze meu predmetima veoma arolike, iz toga sledi da se razliiti elementi mogu ukljuivati u komplekse na osnovu razliitih obeleja, to znai da ne postoji jedan princip razvrstavanja koji se dosledno sprovodi, ve se stalno skae sa jednog principa na drugi. Usled toga, elementi ulaze u kompleks kao realne, individualne jedinke, sa svim svojim posebnim obelejima, i kompleks ne stoji iznad elemenata kao optija kategorija, ve se sliva sa elementima.Imenovati predmet u kompleksivnom miljenju znai dati skupno ime jednoj konkretnoj grupi predmeta koji su meusobno povezani na osnovu razliitih faktikih srodnosti.Vigotski je opisao sledeih pet tipova kompleksa:Asocijativni kompleks: jezgro je jedan elemenat, a drugi mu se pridruuju po razliitim asocijativnim linijama (npr. po boji, obliku, po slinosti ili kontrastu itd.).Kolekcija: takav kompleks kod koga se elementi uzajamno dopunjuju, grupa sastavljena od predmeta svih boja ili svih oblika, i u jednoj grupi se ne ponavljaju isti primerci. Kolekcija moe biti slina asocijativnom kompleksu, naroito ako se dopunjavanje ne vri samo na osnovu jednog, ve na osnovu vie obeleja (da budu zastupljene sve boje, svi oblici, npr.).U realnom ivotu dete se sree sa grupisanjima predmeta koja po svojoj prirodi predstavljaju kolekcije (npr. delovi odee, pribor za jelo, itd.).Difuzni kompleks: ovaj kompleks formiran je na osnovu nejasno odreenog obeleja. Npr. dete najpre grupie predmete po boji, a potom u istu grupu svrstava i one koji su perceptivno bliski njima (npr. crvena ruiasta narandasta...). Ili se, npr. uzmu trouglovi, pa im se pridrue trapezi kao difuzno slini, trapezima se pridrue etvorougli, ovima vieugli itd. Ustvari, grupisanje se vri na osnovu neodreenog utiska nekakve optosti meu elementima, usled ega je difuzni kompeks nejasno ogranien i u naelu se moe beskrajno proirivati (slino kao i lanani kompleksi).Lanani kompleks: to je onaj tip kompleksa gde dete uzme jedan elemenat, pa mu pridrui drugi na osnovu jednog obeleja (npr. da po boji bude slian prvom), a trei elemenat pridruuje drugom po nekom novom obeleju (npr. i drugi i trei su trouglasti) i tako se po lancu prelazi sa jednog obeleja na drugo. Ovo je ustvari najistiji vid kompleksa, jer se grupisanje vri jasno na osnovu objektivnih svojstava elemenata, ali nema jednog dosledno primenjenog merila grupisanja, ve se stalno skae sa jednog faktikog obeleja na drugo (nema strukturnog jezgra grupisanja), tako da su svaka dva susedna elementa u lancu povezana na osnovu razliitog obeleja.Pseudo-pojmovi: ovo je najrazvijeniji i najei vid kompleksivnog miljenja. U svakodnevnom ivotu deteta pseudo-pojmovi nastaju zbog toga to dete ne formira samostalno svoja grupisanja, nego to ini pod uticajem odraslih, i naroito pod uticajem verbalnog oznaavanja (jedno zajedniko ime za grupu razliitih predmeta ve sugerie njihovo grupisanje). I tako, dete moe da napravi isto grupisanje kao i odrasli, ali da do toga doe razliitim putem. Na taj nain dobijamo grupisanje koje obuhvata isti krug predmeta kao i pojmovno grupisanje (npr. dete stavi u jednu grupu sve trouglove, ili sve vee i visoke figure), ali se do tog istog rezultata dolo razliitim putem (odrasli pomou apstraktnog obeleja "trougao", a dete pomou perceptivne slinosti).Pojmovi Pravi pojmovi se po Vigotskom pojavljuju tek na poetku adolescentnog perioda. Oni s e razlikuju od kompleksa po nizu obeleja: grupisanje se vri na osnovu apstraktno izdvojenog obeleja, tokom celog grupisanja subjekt se pridrava jedinstvenog merila grupisanja, pa su grupe jasno odreene po obimu i obuhvataju samo one elemente koji zadovoljavaju jedinstveno merilo. Postoji jasan logiki odnos izmeu opteg i pojedinanog (pojedinano ulazi u grupu kao apstraktni elemenat i gubi svoja individualna svojstva), re je oznaka samo za opte (zajedniko) svojstvo na osnovu koga je izvreno grupisanje, postoji hijerarhija pojmova po optosti.U eksperimentalnoj situaciji pojmovno grupisanje se ispoljava tako to subjekt ve u toku reavanja zadatka izdvaja pojedina obeleja ("sada u da ih grupiem po visini"), to u odreenoj fazi reavanja dolazi do neke vrste aha-doivljaja (kada subjekt uvidi koje je obeleje relevantno), pa se ostatak grupisanja vri brzo i bez pogreke, to je subjekt u stanju da kod ponovljenog grupisanja odmah izvri pravilno razvrstavanje, to ume da eksplicira merila razvrstavanja, moe da vri transfer, da pronae nove elemente koji bi spadali u datu grupu, itd.