VIII TRŽIŠTE OBVEZNICA

  • Published on
    29-Jun-2015

  • View
    828

  • Download
    0

Embed Size (px)

Transcript

VIII TRITE OBVEZNICA

UVODFinansijske institucije su bankrotirale zbog kreditnog rizika ili neadekvatne likvidnosti. U skorije vreme finansijske institucije bankrotiraju zbog kamatnog rizika koji se javlja zbog nestalnog i nepredvidivog ponaanja kamatnih stopa. Objasnicemo kako kretanja kamatne stope, uticu na cene aktiva i pasiva investitora i finansijskih institucija. Usredsredujemo se najpre na obveznice, a potom na akcije, zato to je njihovo ponaanje, uprkos promenama kamatne stope, slicno ponaanju ostalih finansijskih instrumenata, ukljucujuci mnoge od aktiva i pasiva komercijalnih banaka i drugih finansijskih institucija koje ovde proucavamo. Kako ste vec ovladali i razumeli mehanizam formiranja cena obveznica,odnosno kako kamatna stopa utice na njih, ove pojmove (koncepte) moete primenjivati da biste razumeli kriticne probleme menadmenta sa kojima cete se susretati citavog ivota, i sa kojima se susrecu finansijske institucije u novom milenijumu.

OSNOVNA OBELEJA FINANSIRANJA DUGOROCNIM OBVEZNICAMADugorocne obveznice kao spoljni izvor finansiranja Korporativne obveznice su cinile priblino 86% ukupnog novog izdavanja hartija od vrednosti u periodu od 1995. do 2000. godine. Ostale dugorocne dunicke hartije od vrednosti: a) zapisi; b) razlicite vrste obveznica, koje izdaje javni i privatni sektor. Prema emitentima moemo ih podeliti na: dugorocne instrumente duga - HOV, koje izdaju drava, njeni organi i preduzeca; dugorocne instrumente duga -HOV, koje izdaju korporacije (preduzeca) i firme; dugorocne instrumente duga - HOV, koje izdaju banke i druge finansijske institucije; diskontne obveznice. Dugorocne dunicke HOV su pismene isprave kojima se garantuje imovinsko pravo naplate Dravni zapisi iznosa naznacenog na Dravne obveznice hartiji u roku dospeca, Komunalne (optinske) kao i obveznice pravo na prinos u visini kamate.Najznacajniji Obveznice korporacija, dugorocni instrumenti korporativne obveznice duga:

Dravni zapisi: su HOV koje periodicno, obicno svakih 6 meseci, emituje CB-a, uz fiksnu kamatnu stopu - kuponsku stopu. Rok dospeca je od jedne do 10 godina. Trgovina njima se odvija neprekidno do dospeca . Dravne obveznice su hartije od vrednosti izdate od strane vlade, sa tipicnim rokom dospeca od 5 do 20 godina: note trezora, dravni stripsi, tedne obveznice, sertifikat o zaduenju. Komunalne (optinske) obveznice HOV za dug koji je izdala dravna ili lokalna vlast. Dospece dravnih i lokalnih vladinih obveznica, kao I obveznica dravne blagajne, cesto je izmedu 5 i 20 godina. Obveznice korporacija, korporativne obveznice Dravne obveznice Zanimljive za investitore iz sledecih razloga: obavezno imaju visok kreditni rejting (za njih garantuje vlada); visoka likvidnost, mali raspon izmedu prodajne i kupovne cene (mali transakcioni trokovi i visoka profitabilnost); visok nivo leverida (slui kao koleteral za izdavanje drugih HOV); dematerijalizacija (elektronsko trgovanje koje donosi sigurnost). Mogu biti bez kupona, sa fiksnom ili varijabilnom kamatom. Diskontne obveznice: kamatna stopa kod ove vrste obveznica je nia od kamatne stope obicnih obveznica, a da pritom imaju isti rok dospeca i isti kreditni rizik. _ Obveznice vezane za indekse ili obveznice sa indeksiranom kamatom; _ Obveznice u dvojnoj valuti Korporativne obveznice Za njih ne garantuje drava, zbog cega postoji doza rizika naplate glavnice i kamate. Kako ih emituju mocne korporacije, rizik je, u odnosu na prinos, sveden u granice podnoljivosti. Kamate koje su dospele imaocima dunickih HOV moraju da se placaju, inace poverioci mogu da prinude firmu na bankrotstvo. Poto sve obveznice predstavljaju dunicko poverilacke ugovore vlasnici obveznica imaju pravni status poverilaca a ne vlasnika firme. Kao takvi oni imaju prioritetna potraivanja prema gotovinskim tokovima i aktivi firme.

Prioritetno potraivanje poverilaca dunickog kapitala znaci da ti poverioci moraju da prime svoja kamatna sredstva pre nego to vlasnici firme prime svoje dividende. U slucaju bankrotstva, vlasnici instrumenata duga moraju da prime sredstva koja im se duguju pre podele sredstava vlasnicima firme. Kamate koje takvi poverioci primaju su obicno na mnogo niem nivou tokom vie godina nego prinosi od dividendi. Pretpostavimo da neka obveznica ima osmoprocentni kupon i par vrednost od 1.000 dolara. Ona donosi godinju kamatu od 8% na 1.000 dolara, ili 0,08 x 1.000 dolara = 80 dolara. Obveznica sa 10-procentnim kuponom ce doneti kamatu od 100 dolara godinje. Evroobveznice tj. obveznice izdate u Evropi, donose kamatu po jednogodinjim kuponima. U SAD-u obveznice donose polugodinju kamatu. Otuda ce obveznica sa osmoprocentnim kuponom doneti kamatu od 40 dolara svakih est meseci tokom trajanja te obveznice.

VRSTE SREDNJEROCNIH I DUGOROCNIH OBVEZNICATrezorske srednjorocne i dugorocne obveznice. To su hartije od vrednosti izdate od strane vlade, preciznije receno, trezora SAD, sa tipicnim rokom dospeca od 5 do 20 godina. Dravne obveznice su u vecini zemalja sveta jedno od najvecih i najznacajnijih finansijskih trita, namenjenih finansiranju nacionalnog duga i ostalih javnih rashoda. Nacionalni dug (Nd) ispoljava istorijsku akumulaciju duga, odnosno godinjeg deficita ili izdataka drave (G), minus porezi (T), tokom proteklih godina (na primer, poslednjih 25 godina), plus porez tekuce godine, to se moe izraziti na sledeci nacin:n

Ndt= (Gt-Tt)t=1

Trezorske srednjorocne i dugorocne obveznice imaju pokrice u vladi koja ih emituje i stoga su bez rizika od neplacanja. To istovremeno znaci da ove obveznice obezbeduju placanje niskih kamatnih stopa (prinos do dospeca). No, treba istaci da ove obveznice nisu ba bez rizika. Na primer, trezorske obveznice trpe promenu kamatne stope. S obzirom na to da imaju dugorocni rok dospeca u odnosu na instrumente trita novca, podlone su riziku kamatne stope. Pored toga, starije izdate srednjerocne i dugorocne obveznice mogu biti manje likvidne, od novoizdatih srednjorocnih i dugorocnih obveznica, koje obicno obezbeduju premiju na rizik likvidnosti. Drava garantuje za ove obveznice (jer moe tampati novac i isplatiti obaveze, tako da prakticno nema rizika) i na njih se obicno ne placa porez. Ove obveznice mogu biti

bez kupona, sa fiksnom ili varijabilnom kamatom. Dravne obveznice su veoma zanimljive za investitore iz sledecih razloga: obavezno imaju visok kreditni rejting (za njih garantuje vlada); visoku likvidnost, mali raspon izmedu prodajne i kupovne cene (mali transakcioni trokovi i visoka profitabilnost); visok nivo leverida (slui kao kolateral za izdavanje drugih HOV) i dematerijalizacija (elektronsko trgovanje koje donosi sigurnost). Stripsi trezora (treasury strips) predstavlja inovaciju gde je jedan deo vezan za placanje glavnice, a drugi deo za kamatu koja se isplacuje periodicno (odvojeno). Rec je o obveznicama koje izdaje Ministarstrvo finansija i koje su u knjigovodstvu nazvane posebnim trgovanjem registrovanim kamatnim i glavnickim HOV (Separate Trading of Registred Interest and Principal Securities). Stripsi trezora (treasury strips) odvaja periodicne isplate kamate od konacne otplate glavnice, tako da svako placanje kamate i glavnice predstavlja posebnu HOV. Svaka traka ima svoj identifikacioni broj i moe se njome trgovati. Na primer, ako STRIP protivvrednosti od 10.000 $, uz kamatnu (kuponsku) stopu od 8%, dospeva za 5 godina, ona se sastoji od jedne otplate glavnice (10.000 $) i deset otplata kamate, (400 $, svakih 6 meseci jedna otplata). Kada je obveznica pocepana, svaka od deset otplata kamate i otplate glavnice postaju zasebne HOV. Ovo znaci da se u ovom primeru STRIP produkuje iz zasebnih HOV. Ova vrsta obveznice naziva se i HOV bez kupona, jer se naplacuje jedino pri roku dospeca. Drugim recima, emitemt STRIPS-a moe investitorima prodati odvojeno kupone i nominalnu vrednost obveznice (11 razlicitih HOV: 10 HOV povezanih polugodinjim kuponskim isplatama od 400 $ i jednom koja donosi 10.000 $, to je nominalna vrednost glavnice). Stripsi trezora (treasury strips) zapravo stvara dva niza HOV jedan niz je za svaku polugodinju isplati kamate, a drugi za konacnu isplatu glavnice. Stoga se svaka samostalna komponenta STRIPS-a cesto naziva trezorske nula kuponske obveznice ili kuponske obveznice bez kupona, zato to investitori u ove obveznice primaju samo jedan od priliva sredstava (odvojeni novcani tok). STRIPS se mogu kupiti samo preko finansijskih posrednika, tj. finansijskih institucija, brokera, dilera koji kreiraju odvojene kupone nakon kupovine izvornih trezorskih obveznica. STRIPS su privlacne HOV za investitore koji ele kuponske obveznice s odredenim dospecem za postizanje investicijskih ciljeva i potreba, kao to su, na primer, penzioni fondovi koji se suocavaju s problemom strukturiranja svojih ulaganja u aktivu, tako da mogu u nekom buducem periodu vlasnicima polise da plate odredeni novcani iznos. Municipalne ili optinske obveznice su dunicke hartije od vrednosti koje izdaje drava ili lokalne vlasti (tj. jedinice lokalne samouprave, gradovi, kole i dr.) za sopstveno finansiranje privremene neravnotee izmedu operativnih trokova i izvora prihoda (primanja) ili za finansiranje dugorocnih kapitalnih osnova za aktivnosti kao to su izgradnja komunalne infrastrukture, izgradnja mostova, izgradnja kola,

izgradnja infrastrukture za gradski saobracaj, itd. Porezi i prihodi nastali novim projektima, izvori su isplata za municipalne obveznice. Dospece dravnih i lokalnih vladinih obveznica cesto je izmedu 5 i 20 godina. Neki investitori smatraju optinske obveznice privlacnim investicijama, posebno za domacinstva, jer se kamate placene na te hartije od vrednosti izuzimaju od poreza, a i zato to se ovakve obveznice mogu lako prodati na sekundarnom tritu hartija od vrednosti. Rezultat ovoga je nii troak kamata za dravu ili lokalnu vlast, jer je investitor spreman da prihvati niu kamatnu stopu na municipalnu obveznicu u odnosu na uporedive, oporezive obveznice, kao to su korporat