Vrednosti radne etike i značaj radnog morala

  • Published on
    05-Jul-2015

  • View
    318

  • Download
    1

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Objective, the project "Education Center", is that, by affirming the value of work, contribute to personal and professional development of working habits in high school, increase their capacity and potential employability and information on labor market needs. The formation of local Educational Center, to promote and affirm the value of work ethics and capacity building for young people valuable work perception, evaluation of their work, taking responsibility and actively participate in the community.

Transcript

<p>Sadraj: Uvod: MORAL I RADNI MORAL Ekonomski sistem: VREDNOST SISTEMA-UENICI I PRAKSA VA ODNOS PREMA POSLU Radna praksa i srednje kole: ZATO Radna praksa i poslodavci: ZAJEDNIKI INTERES Meusobna saradnja: KAKO SARAIVATI Biografija: KAKO NAPISATI CV I PROPRATNO PISMO Preporuke: OBEZBEDITE PREPORUKE Prilog: OBRAZAC ZA CV-EVROPSKI FORMAT PROPRATNO I KONTAKTNO PISMO Korisni linkovi:</p> <p>2 4 6 8 9 10 12 15 17 19 21</p> <p>UVOD: MORAL I RADNI MORAL! Najpotpunije shvatanje radnog morala u naoj literaturi dao je Danilo . Markovi**. Polazei od saznanja da je moral sloena drutvenoduhovna pojava, odreena drutveno-ekonomskim i tehnikotehnolokim odnosima, Markovi radni moral odreuje kao: skup normi o ponaanju oveka u radnoj sredini, zasnovanih na shvatanju o poloaju i znaaju rada u drutvu, pri emu norme u sebe ukljuuju motive, stavove i zadovoljstva uesnika u radnom procesu i radnoj grupi. Drutvo u celini postavlja pojedincu moralne zahteve koji su u skladu sa optim shvatanjem o znaaju i ulozi rada, postavlja zahteve koji se odnose na sam proces rada, u smislu ta se od njega u tom procesu oekuje, postavlja zahteve u odnosu na organizaciju rada i zahteve u odnosu na ponaanje u odreenoj grupi. Prema istaknutim moralnim zahtevima, svaki uesnik u procesu rada zauzima svoje stavove, ili ih usvaja, pa ih osea kao svoju unutranju obavezu i zato biva motivisan u radu, ili postavljene zahteve osea kao prinudu, pa se prema njima negativno odnosi. Motivacija za rad i radni moral Motivaciju moemo odrediti kao proces pokretanja aktivnosti radi ostvarenja odreenih ciljeva, usmeravanja aktivnosti na odreene objekte i regulisanje naina na koji e se postupiti. A motivi su oni unutranji inioci koji pokreu na aktivnost, koji je usmeravaju i njome upravljaju radi ostvarenja odreenih ciljeva. Za ovekovo ponaanje od posebnog su znaaja socijalni motivi, koji se zasnivaju na psiholokim potrebama i to onim potrebama koje se mogu zadovoljiti samo neposrednim kontaktima sa drugim ljudima ili ije zadovoljavanje pretpostavlja postojanje drutva. ovekovo ponaanje u radnoj sredini u kojoj obavlja proces rada odreeno je ne samo uslovima rada, ve i osobinama</p> <p>2</p> <p>njegove linosti. Poto se linosti po svojim osobinama meusobno razlikuju, sasvim je normalno to je i njihov odnos prema radu razliit, iako rad ima isti sadraj, iako se vri u istim drutveno-ekonomskim odnosima. Odnos prema radu je veoma bitan faktor radnog morala. U najoptijem smislu taj odnos se moe odrediti kao pozitivan i kao negativan. Naime, pozitivan odnos prema radu imaju one linosti koje u radu nalaze bilo koju vrstu zadovoljstva a negativan one koje rad doivljavaju kao prinudu i to najee ekonomske vrste. U osnovi, ako ovek ima pozitivan odnos prema radu, on e se u znaajnoj meri iskazati kao stvaralako bie, pri emu e teiti da to uspenije obavi svoj posao i postigne zadovoljavajue rezultate, pa e se u tom smislu ponaati onako kako to zahtevaju norme radnog morala. Naime, u nerazvijenim drutvima, u drutvima u kojima su ljudi relativno meu sobom izjednaeni, moe postojati minimalistiki moral u kome su solidarnost i uzajamna pomo osnovne moralne norme. Ali, zato u razvijenim drutvima moral gubi svoju nunost, privredni proces se moe osuditi kao nemoralan, solidarnost se moe zameniti zakonima opstanka na tritu, moralne norme se mogu kriti, pa ekonomski proces iz tih razloga moe biti i ugroen. Prema tome, velika ekonomska beda, ali i veliko ekonomsko bogatstvo mogu ograniiti moralne vrednosti, mogu ponititi moralne norme. U osnovi, stav oveka prema radu i prema svojoj radnoj delatnosti, pa u skladu sa tim i prema odgovarajuem drutveno-ekonomskom sistemu, zavisi od njegovih vrhovnih ivotnih vrednosti. Jer vrhovne vrednosti, u velikoj meri odreuju i odgovarajui moral koji ljudi usvajaju. A ako moral kao vrhovnu vrednost istie i propoveda rad i privreivanje, onda e ljudi biti skloni onom ekonomskom sistemu koji te vrednosti najbolje ostvaruje.</p> <p>3</p> <p>EKONOMSKI SISTEM: VREDNOSTI SISTEMA - UENICI I PRAKSA! Jo se nije dogodilo da struna praksa doe sama do svog polaznika. Dakle, moraete da uloite odreeni napor da vi doete do svoje prakse. Napravite svoju mreu i pecajte.Kada je u pitanju vae aktivno traenje strune prakse, umreavanje predstavlja formiranje, odravanje I unapreivanje mree poznanstava i kontakata koji vam mogu biti od pomoi: da izaberete i pronaete profesionalnu praksu koja vam odgovara, da unapredite znanja i sposobnosti potrebne za pravilan izbor prakse, da budete primljeni na praksu, te za uspean rad tokom prakse i nakon nje.Nekome umreavanje moe izgledati kao bespotrebna aktivnost, kada se ve u novinama i na Internetu objavljuju oglasi za strunu praksu, stairanje... Tano je da se takvi oglasi objavljuju, ali je jo tanije da poprilian broj kompanija koje primaju polaznike prakse to ne objavljuju u formi oglasa. Zato je vano formirati mreu kontakata koji vas mogu pravovremeno informisati o mogunosti za praksu. Tim pre to ovi kontakti mogu biti korisni i u budunosti, kada se zaposlite.Neko ko jo nije poeo formiranje svoje mree, lako moe pomisliti da ne postoji nain da obezbedi ijedan valjan kontakt za svoju mreu. To, jednostavno, nije tano. Mogunosti su brojne. Izmeu ostalog: 1. Razmislite o vaoj rodbini, kao i o prijateljima i poznanicima. Mogue je da je neko od njih zaposlen u struci koja vas zanima, ili da je svojim radom upuen na ljude koji rade u struci koja vas zanima, a sa kojima vas mogu povezati. 2. Ponite da paljivo pratite u novinama, magazinima, na radiju i na TV-u one rubrike, dodatke i emisije koji se bave zapoljavanjem, ali i strukom koju studirate. U njima e se pojavljivati osobe koje mogu biti u vaoj mrei. One e nekad direktno pozvati na kontaktiranje, a</p> <p>4</p> <p>3.</p> <p>4.</p> <p>5.</p> <p>6.</p> <p>7.</p> <p>nekad ete lako sami pronai kontaktpodatke na Internet-prezentaciji organizacije u kojoj rade. Internet je svakako dobro mesto na kojem se ve i putem razliitih Internet-pretraivaa (Google,Yahoo!...) mogu pronai kompanije i institucije u vaoj blizini koje primaju polaznike strunih praksi, ali I razliiti edukativni sadraji od pomoi za to uspenije umreavanje i nalaenje strune prakse. U okviru razliitih socijalnih mrea (social networks) na Internetu (tipa Facebook, MySpace, LinkedIn...) postoje razliite profesionalne grupe iz vae strune oblasti. ak i ako vam lanovi tih mrea nisu geografski bliski, mogu vam pomoi pruanjem korisnih informacija, pa moda i korisnih kontakata u vaoj blizini. Ukoliko se organizacije angaovane u vaoj strunoj oblasti pojavljuju kao izlagai ili uesnici na sajmovima i konferencijama, ne propustite priliku da ih posetite, i to svakako ne kao nemi posetilac koji razgleda njihov tand. Stupite u neposredni kontakt sa njima. Zato i jesu tu. Isti je sluaj i sa seminarima, predavanjima i prezentacijama koje odravaju kompanije ili institucije koje vas zanimaju. Budite prisutni i budite aktivni, tokom dogaaja i nakon njega. Uspostavite kontakt.Razmenite kontakt-podatke... Na kraju, ali ne i najmanje vano: Edukativni centar osnovan je sa ciljem da uenicima pomogne u razvoju znanja i vetina znaajnih, u sticanju radnog iskustva tokom kolovanja, u irenju saznanja o svetu poslovanja, te u uspenom razvoju karijere nakon zavretka kolovanja. Sve to zajedno ovaj Centar ini vrlo poeljnim delom vae mree. VA ODNOS PREMA POSLU!</p> <p>Primljeni ste na praksu. ta sad? Preporuke koje slede zvue logino, ali rad na praksi vas moe okupirati ak do gubljenja fokusa. Stoga, koristite ovaj spisak kao povremeni podsetnik:</p> <p>5</p> <p> Postavite line ciljeve. Neke prakse imaju vrstu strukturu, ali neke ne. Zato bi bilo dobro da se, pre poetka prakse, posvetite definisanju linih ciljeva koje elite da postignete tokom prakse. Moda elite da na osnovu prakse donesete odluku o vaoj specijalizaciji u datoj oblasti, ili da nauite nove vetine, ili da ojaate svoju mreu. Kako god, dobro ete se oseati kada tako postavljene ciljeve ostvarite. I, naravno: budite realistini u postavljanju ciljeva. Odravajte redovne sastanke sa nadreenim(a). Ako vam to oni ne obezbede zbog gustog rasporeda obaveza, potrudite se da vi obezbedite susrete (na primer, jednom nedeljno) na kojima ete sa njima podeliti svoja iskustva, predstaviti svoja dostignua, primati pohvale, ali i pomno sluati i uiti iz svakog znanja koje vam prenose ili kritike koju vam upuuju. Prihvatajte zadatke sa entuzijazmom i pozitivnim stavom. U skoro svakoj organizaciji, novi polaznici prakse dobijaju i sasvim bazine zadatke, poput fotokopiranja, kurirstva... Obavite svaki zadatak sa istim stepenom entuzijazma i profesionalizma. Razmislite i o prekovremenom radu time ete pretpostavljenima jasno predstaviti svoj radni moral. Izbegavajte negativan pristup. Negativnost ubija vau, ali i volju ljudi oko vas. Izbegavajte pritube, ljutnju, nepotovanje kolega, kanjenja, ranije odlaske, nedovoljnu otvorenost, nepotovanje rokova, aroganciju, nepropisnu odeu, neprofesionalno ponaanje, nefleksibilnost... I, svakako: nipoto, ni po koju cenu nemojte tretirati sekretarice i pomono osoblje kao niu vrstu zaposlenih. Uvek uite o organizaciji i njenoj delatnosti. Iskoristite svaku priliku da prisustvujete sastancima, konferencijama i drugim dogaajima; uestvujte u treninzima i radionicama; itajte sve materijale organizacije. Moda vam neto od toga bude dosadno, ali ete svakako uveati svoje znanje, osnaiti svoju mreu i izgraditi nove odnose. Obezbedite mentora. Mentor je osoba na vioj poziciji u organizaciji koja e tokom vae prakse voditi brigu da nauite sve to treba da znate i da postignete sve to treba da uradite. To je osoba sa kojom moete diskutovati o idejama i kojoj moete postavljati pitanja. Na nekim praksama vam mentora dodeljuju, na drugim ne. Mentor moe biti va supervizor, ali i neka druga osoba u okviru organizacije. Izlaite se i zalaite se. Neke prakse podrazumevaju rotaciju polaznika po sektorima. Ukoliko to nije sluaj sa vaom praksom, preuzimajte sami nove zadatke, susreite se sa ljudima izvan vaeg</p> <p>6</p> <p>sektora, prisustvujte drutvenim dogaajima organizacije, ak i ako su neformalnog karaktera (na primer, sportski dan). to ste izloeniji novim idejama i novim ljudima, vie ete nauiti. Slobodno postavljajte pitanja. Praksa je vaa prilika da uite. Od vas se oekuje da radite, ali ne i da znate sve. Pitajte za savet i postavljajte pitanja uvek kada naiete na nepoznanicu. Budite otvoreni za nove ideje i procedure imajte na umu da ne znate sve i da vas profesori nisu nauili svemu. Mudri ljudi znaju da ne postoje glupa pitanja. Slobodno pitajte. Preuzimajte inicijativu. Dobri poslodavci vole zaposlene koji rado uskau u reavanje problema i imaju kreativan pristup traenju reenja. Ipak, ne smete prekoraivati ovlaenja. Uvek radite u postavljenim okvirima. I budite odmereni u inicijativama, da vas ne proglase sveznalicom. Osnaite svoju mreu. Izgradite profesionalni odnos sa svojim mentorom, supervizorom i ostalim menaderima u organizaciji. To su iskusni ljudi koji vam mogu dati preporuke, ali i biti od koristi u godinama koje dolaze. Ostvarite opipljive rezultate. Bilo da ste kreirali dokumente organizacije, osmislili novu radnu proceduru, organizovali konferenciju, susretali se sa klijentima, realizovali istraivanje... rezultati su uvek jedan od ciljeva svake vae prakse, kako za va CV, tako i za va profesionalni portfolio. Vodite dnevnik prakse. U nekim sluajevima, dnevnik prakse e biti vaa obaveza i imae zadatu formu i sadraj. ak i ako to nije sluaj, svakako vodite svoj lini dnevnik prakse. Na taj nain ete najbolje zapamtiti sva dostignua koja ste ostvarili i sva znanja i vetine koje ste nauili tokom prakse i moi ete precizno da ih unesete u svoj CV i portfolio. Va kvalitetan odnos prema poslu je jedan od bitnih elemenata vae uspene prakse. Drugi je va kvalitetan odnos sa ljudima sa kojima saraujete na istom poslu.</p> <p>RADNA PRAKSA I SREDNJE KOLE: ZATO? Zato to je obaveza i primarna funkcija kole da pripremi mlade za trite rada!</p> <p>7</p> <p>Zato to kroz organizovanje kvalitetnih radnih praksi moemo da doprinesemo boljoj pripremljenosti mladih za svet rada! Zato to je jedan od najveih uzroka nezaposlenosti mladih nedostatak radnog iskustva! Zato to je prema istraivanjima jedna od tri nezaposlene mlade osobe u Srbiji van sistema obrazovanja! Zato to nezaposlenost mladih u Srbiji iznosi ak 42% u proseku! Zato to radna praksa predstavlja poetak poslovne karijere za mlade! Cilj svake kole jeste da prui uenicima adekvatno i kvalitetno obrazovanje u skladu sa nastavnim programom,utvrenim standardima i principima. Jo jedna vana uloga srednjih kola, naroito srednjih strunih kola, jeste da pomogne ekonomski razvoj lokalne zajednice kroz obuku i osposobljavanje ljudskih resursa. Kako bi to bolje ispunila svoju svrhu, u interesu kole je da sarauje sa preduzeima. Konkretni benefiti kvalitetnije organizovane radne prakse mogu biti sledei: Radna praksa mladima omoguava da steknu vane vetine koje se ne obraujukroz obrazovne programe, kao to su: usvajanje rada kao vrednosti,radni moral,disciplina,timski rad, komunikativnost i druge interpersonalne vetine, organizacione sposobnosti, zatim usko strune vetine! Obavljanjem radne prakse u to ranijim razredima srednje kole mladi stiu bolju sliku o profilu za koji se koluju i zanimanjima koja e moi da obavljaju. Ponudom kvalitetne radne prakse tokom koje uenik moe da stekne korisna i primenljiva znanja, poetna radna</p> <p>8</p> <p>iskustva I kontakte sa poslodavcima koje moe da iskoristi prilikom zapoljavanja, srednja kola postaje atraktivnija za mlade! Adekvatno obrazovana mlada radna snaga moe igrati znatnu ulogu prilikom privlaenja investicija i projekata koji podrazumevaju otvaranje novih radnih mesta! Intenzivnijom saradnjom sa poslodavcima otvaraju se mogunosti za efikasnije praenje potreba trita i razvoj obrazovnih profila koji odgovaraju na te potrebe! Saradnja povodom organizovanja radnih praksi je u obostranom interesu, a otvara i prostora za dalju saradnju kola i poslovnog sektora u pogledu ekonomskog razvoja zajednice! RADNA PRAKSA I POSLODAVCI: ZAJEDNIKI INTERES? Interes svakog preduzetnika je profit, profit donose dobri poslovni potezi i kvalitetna radna snaga. Kvalitetna radna snaga se ne dobija preko noi, ona se stvara. 1. Kvalifikovana radna snaga preduslov za konkurentno preduzee. Ako pruite mladoj osobi mogunost da u toku kolovanja stekne vetine i sposobnosti koje su potrebne tritu rada, stvarate sebi budueg kvalifikovanog radnika i time poveavate konkurentnost. 2. Odgovorna radna snaga preduslov za uspeno preduzee. Mladi samo kroz boravak u radnom okruenju mogu da naue pravila ponaanja na radu, odgovornost, timski rad, radnu etiku, komunikaciju, to pored znanja steenog u koli predstavlja osnov za kvalitetnu radnu snagu. 3. Isplativost strunih praksi obuavanje mlade osobe u toku kolovanja je mnogo jeftinije nego obuavanje mlade osobe koju zaposlite. Obuavanje u toku strune prakse kota poslodavca samo vremena koji mentor</p> <p>9</p> <p>uloi u rad sa mladom osobom, dok obuka nakon stupanja u radni odnos podrazumeva i troak zarade, pored ostali...</p>