Projekt metoda i problemska nastava slide 0

Projekt metoda i problemska nastava

  • Published on
    02-Dec-2014

  • View
    8.996

  • Download
    8

DESCRIPTION

Opis projekt metode i problemske nastave u nastavi fizike. Linkovi.

Transcript

1. Obrazovanje bi trebalo da ima dva cilja: prvi, da pru i odreena znanja, itanja i pisanja, jezika i matematike; drugi, da stvori mentalne navike koje omoguuju ljudima da sami stiu znanja i donose sudove. Bertrand Russell (1872-1970) Skeptical Essays, 1928. "Cilj svakog obrazovanja je, ili bi trebalo da bude, da naui ljude da se sami obrazuju" Arnold J. Toynbee (1889-1975) Surviving the Future, 1971. "Trenutno, mi obrazujemo ljude do onog stepena da mogu da zarauju za ivot, da stupe u brak; onda obrazovanje potpuno prestaje kao da je postignuta kompletna mentalna spremnost i veina mukaraca i ena provedu itav ivot u potpunom neznanju o veini vanih stvari." Carl G. Jung (1875-1961) Child Development and Education, 1923. 2. Problemska nastava Problem Based Learning PBL 3. PBL istorija Ranih 70-ih je metod usvojen na medicinskom fakultetu McMaster u Kanadi. Nastavni program se promenio i postao interdisciplinarni model poduavanja u ijem fokusu je proces uenja studenata, a ne proces predavanja. PBL pristup je bio pogodan za obrazovanje lekara, jer je u medicini bitna sposobnost doivotnog uenja. Uspeh nove paradigme ohrabrio je i ostale univerzitete da slede primer, a kasnije je PBL uveden i u K-12. 4. PBL kao metod poduavanja Izaziva studente da ue da ue, rade u grupama i trae reenja problema iz realnog sveta. Ovi problemi se koriste da podstaknu radoznalost i iniciraju uenje gradiva odreenog predmeta ili discipline. Istraivanja pokazuju da studenti zadravaju minimum informacija u tradicionalnom obrazovnom okruenju i imaju tekoe u transferu znanja na nove sluajeve (Schmidt, 1983). Primenom PBL t o stanje se popravlja. PBL je i nastavni program (kurikulum) i proces. Kurikulum se sastoji od paljivo izabranih i dizajniranih problema, koji od uenika zahtevaju usvajanje bitnih znanja, umenost u reavanju problema, samostalno uenje i vetinu timskog rada. Proces rada koristi opte prihvaen pristup reavanju problema i priprema uenike na uobiajene izazove u karijeri. 5. PBL priprema uenike da ispune zahteve poslodavaca Vetina komunikacije Sposobnost za rad u timu Fleksibilnost ( zaposleni moraju biti voljni da putuju, ne samo fiziki nego i mentalno. Moraju biti spremni da prekinu sa ukorenjenim navikama da bi ili ukorak sa organizacionim promenama, zadacima, novim oblastima itd ) Pokretanje inicijative Internacionalna opredeljenost Sposobnost saradnje ( odgovornost, komunikativnost, sposobnost rada u timu, radna disciplina, pouzdanost ) Analitika sposobnost ( neophodna zbog rada na komplikovanim problemima ili procesima, tako da se kompleksni zadaci izdele na manje koji se mogu reiti ) Sposobnost upravljanja (menaderske sposobnosti). 6. Karakteristike PBL Kompleksni problemi, esto realni sluajevi, koriste se kao stimulacija za savladavanje nastavnog programa. Poeljno je da problemi nemaju jedinstveno reenje. Nastavnik ima ulogu trenera ili tutora. Rad studenta je u fokusu nastavnog procesa. Student preuzima odgovornost za svoje uenje. Uenje se realizuje u malim grupama studenata (3 12), koji analiziraju, ue i predlau reenja problema(po mogunosti). Svako u grupi ima odreenu ulogu. Ocenjivanje je obogaeno tako to se uzima u obzir i samo vrednovanje i ocenjivanje vrnjaka (prema unapred odreenim kriterijumima). Ocenjuje se i konaan rezultat rada grupe i mogu se oceniti sve pojedinane uloge u procesu rada. 7. Uloga nastavnika Uloga nastavnika je da usmerava proces uenja, a ne da bude jedini izvor informacija. Nastavnik je pomo nik u uenju (facilitator), tutor, trener. Uloga pomonika u uenju zahteva od nastavnika da: bude kreator procedura, pomae procese rada u grupi, ukae na dodatne resurse, bude osoba za komunikaciju bude uenik. Potrebno je mnogo vie vremena da se pripreme materijali za kurs. Umesto predavanja sada treba stimulisati uenje. Vei deo vremena, transfer informacija je zamenjen meta-kognitivnim pitanjima kao na primer: Kako to zna?, Moe li da napravi neku pretpostavku?, ta jo bi moda tebalo da zna? 8. Uloga uenika PBL menja i ulogu uenika u uionici. Uenici imaju tekoa da se adaptiraju na metod samostalnog uenja i odbijaju ovaj metod i opiru se, da bi ga u veini sluajeva prihvatili i konano stekli poverenje u PBL. PBL ohrabruje uenike da preuzmu odgovornost i sami identifikuju svoje potrebe za znanjem, pronau izvore i nezavisno prouavaju gradivo u malim grupama. Saradnja je esencijalna vetina za PBL, poto uenici rade kao lanovi tima. Dva izazova na koja uenici nailaze u PBL su razmiljanje o zadacima uenja nakon to su ostvareni (kritiki osvrt, engl. reflection) i vrnjako ocenjivanje. Kritiki osvrt pomae uenicima da upotpune ciklus uenja pomou pitanja kao to su: ta sam nauio?, ta jo treba da nauim?, Kako ubudue mogu da priem slinom problemu?. 9. Dobar problem Problem treba da bude podsticaj i izazov za uenike da zaponu proces uenja Zanimljiv i orijentisan na realan svet. Kompleksan (da studenti naue da aproksimacijama dou do lako obradivog problema, da problemi budu stavljeni u kontekst tako da reavanje ima posledice u stvarnom svetu). Generie vie hipoteza. Zahteva timski rad. Slae se sa eljenim ishodima. Oslanja se na prethodno iskustvo i znanje. Podstie razvoj kognitivnih sposobnosti vieg reda. Studenti ne treba da poseduju opirno znanje o ciljevima uenja na koje problem treba da ih navede (tek treba da ga steknu u toku reavanja problema) 10. Izbor (kreiranje) problema Izbor problema je najbitniji. Treba odvojiti dovoljno vremena za razvoj i analizu problema. Sledei proces se preporuuje za dizajn i implementaciju problema: Prepoznati ideju vodilju ili koncept koji je sastavni deo kursa. Skicirati ishode uenja za problem. Smisliti kompleksan problem i postaviti njegov koncept. Poeljno da problem nema jedinstveno reenje (open - ended) Izdeliti problem u etape da bi se omoguilo postepeno otkrivanje. Napraviti vodi (prirunik) za tutore. Pomoi uenicima u identifikovanju resursa. 11. E lementi problema Udica, mamac (engl. hook) novinski lanak, provokativan naslov, intrigantna slika, pesma Okida (engl. trigger) objekat, obino tekst, koji sadri nagovetaj kako napasti problem, tako to sugerie mogue pravce istraivanja ili metode istraivanja. Scenario postavlja kontekst problema. esto zadaje studentima odreenu ulogu ili im zadaje da zastupaju odreeno stanovite. Kratak prikaz problema (problem brief) tekst i objekti, koji se daju studentima na poetku. U njima je sadran problem, eksplicitno ili implicitno. Prikaz problema ukljuuje podesnu kombinaciju materijala koji ine mamac, okida i scenario. 12. Dokumentacija problema Kompletna dokumentacija moe da sadri: Ishode uenja Tekst problema Vremenski raspored za uenike Vremenski raspored za tutore i osoblje. Tutori na fakultetima su obino postdiplomci. Beleke za nastavnika i tutore (sadraj i oekivanja u procesu rada) Listu opreme 13. Strategije implementacije PBL metoda: Problem, problem, problem - na kursu se samo reavaju problemi. Treba pokriti sve ishode uenja. Karakteristian problem, karakteristian problem, obiman (sveobuhvatan) problem Problem nivoa A, problem nivoa B, problem nivoa C Problem, predavanje, problem, predavanje - svaka sesija reavanja problema je praena kratkim predavanjem kojim se utvruje gradivo. Paralelno projekt i predavanja projekat i kurs startuju istovremeno i proteu se na ceo semestar Studija sluaja, problem - studija sluaja se reava uz veliku pomo facilitatora da bi se osigurali ishodi uenja, a zatim sledi PBL Veina institucija preferira strategije paralene izrade projeka i predavanja ili probleme raz l iitog nivoa A, B, C. 14. The Maastricht Seven Step model Prema ovom modelu studenti rade zajedno u malim grupama svako sa individualnom ulogom pratei sledeih sedam koraka : Razjanjavanje (Clarify) itajui tekst studenti razjanjavaju svaki re, jednainu ili fiziki koncept koji im nije jasan. Definisanje, odreivanje (Define) Studenti rade zajedno da bi definisali ta je problem. Analiziranje (Analyse) Studenti raspravljaju o problemu ili primenjuju brainstorming. U ovoj fazi nema filtriranja ideja ili davanja prednosti odreenoj ideji. Kritiko ocenjivanje (Review) Studenti pokuavaju da uklope svoje ideje i objanjenja u probna reenja problema. Odreivanje ciljeva uenja (Identify learning objectives) Grupa treba da doe do konsenzusa o ciljevima uenja, ako je neophodno uz voenja tutora. Samostalno uenje (Self Study) Studenti individualno prikupljaju informacije o postavljenim ciljevima uenja i pripremaju se da podele svoja saznanja sa ostatkom grupe. Izvetavanje i sinteza (Report and synthesise) Na sastanku grupe svako izvetava ostale o svojim saznanjima. Tutor proverava da li su ispunjeni ciljevi uenja. 15. F acilitation (engl. pomaganje, potpora, unapreenje) Facilitation je metod po kome tutor ili voa grupe ili asistent nastavnika pokree uenje, unapreuje proces rada u grupi i potpomae koheziju grupe. Ljudi koji sprovode taj proces obino se nazivaju facilitatori ili tutori. 16. Facilitiation (Kakav nam tutor treba?) Mora li tutor biti ekspert za predmet? Vanije je biti dobar tutor nego biti ekspert. ak i neki medicinski fakulteti koriste tutore koji nisu eksperti. Svakako je poeljno da tutor ima dovoljno znanja da razume problem. Da li se mora promeniti nain interakcije sa studentima da bi neko bio tutor (facilitator)? Maksima koja se esto uje u vezi PBL je, Be the guide on the side, not the sage on the stage a znai Budi vodi sa strane, a ne mudrac na sceni. Pomeranje na stranu znai odricanje od odreenog stepena kontrole (ne i odgovornosti), ree govoriti i sluati ta studenti priaju jedni drugima. 17. Facilitation ( ta radi tutor dok je sa grupom? ) Posmatra kako grupa radi i proverava da li je svaki lan ukljuen, da li svako razume ta je odlueno, da li su prethodna znanja i iskustva prepoznata i podeljena sa drugima, da ne eskaliraju problemi unutar grupe Naroito kod definisanja problema, analize i davanja pretpostavki treba da budu ukljueni svi lanovi. Po svaku cenu treba izbei da neko od lanova ili sam tutor dri mini lekcije u poetnim fazama rada. Inae problemi koji se zadaju treba da budu izvan znanja koje poseduju studenti tj. da studenti nemaju opirno znanje o sadraju koji treba da se proui da bi se problem reio. Ponekad tutor provodi puno vremena bez potrebe da ita kae. Ovo vreme moe se iskorititi za pravljenje beleki na osnovu kojih se vri ocenjivanje, to je jedna od dunosti tutora i da se smisle odgovarajue povratne informacije lanovima grupe o njihovim vetinama saradnje i komunikacije. 18. Facilitation (problemi u radu) ta ako student kae neto to je netano? Tutor nadgleda rad, ali to ne znai da treba da skoi i odmah ispravi onog ko je rekao neto pogreno. Obino tutor treba da pokua da vidi da li se neko od lanova grupe ne slae sa netanom tvrdnjom, a ako to nije sluaj, da izazove grupu pitanjima tako da se vrate korak unazad i istrae kako je nastala pogrena tvrdnja. ta ako grupa ima problema dok radi zajedno? Ponekad se studenti obraaju tutoru da pomogne u vezi konflikata unutar grupe. Bolje je pozabaviti se problemima u ranoj fazi, nego nastaviti. Treba promovisati i ceniti staloen stav i profesionalni pristup kod studenata. PBL ima za cilj da uvede studente u realno radno okruenje, a ono ukljuuje i rad sa ljudima koji nam se ne dopadaju ili sa kojima je teko raditi. 19. Facilitation (ta ako se grupa zaglavi? ) Zaglavljenje je uobiajeno stanje u PBL, i ne treba ga se plaiti. Objavljivanje da se neko zaglavio moe biti teko u poetku, pa studenti mogu postati tihi, strahujui da kau da ne znaju ta dalje treba raditi. Kasnije e studenti biti naoruani tehnikama za prevazilaenje zaglavljenja, kao to su: Povratak na tekst problema ili okidae. Brainstorming (moda crtanje mape koncepta ili liste zadataka) Razmiljanje o pitanjima koje treba postaviti ekspertima. Ponovno prolaenje puta do sadanje pozicije, da se vidi postoje li alternativni putevi i da li su nainjene kakve greke. Sagledavanje problema iz drugog ugla. Kritiki pregled tvrdnji (pretpostavki) i moda njihova modifikacija. Tutor moe da sugerie neku od ovih tehnika, ali ne odmah. Treba ostaviti vremena pre intervencije. 20. Zna aj upoznavanja studenata sa PBL Uvod: da li je neophodan? Kada se studenti prvi put sretnu sa PBL, verovatno to nee biti prvi put da rade u malim grupama. To, meutim, ne znai da e imati dovoljno predznanja o PBL. Potrebno je odvojiti neko vreme za uvodna objanjenja o formiranju grupa. Ako se to ne uradi verovatno je da e se primetiti sledea ponaanja i komentari (za koje izgleda da ne zavise od uzrasta, akademskog iskustva, predmeta izuavanja ili drugih faktora): Zbunjen sam, ne znam odakle da ponem, nije mi dovoljno reeno da bih reio problem., Ovo je gubljenje vremena, samo mi kaite ta treba da nauim., Gde je ovde fizika? Ne vidim kako itanje ove prie moe da mi da temu za uenje., Ne elim da radim u grupi, bre u raditi sam. 21. Formiranje grupe PBL grupa se obi no sastoji od 3 do 12 studenata. U praksi se ponekad izbegava paran broj lanova. Odluujui faktori za veliinu grupe su veliina odeljenja i resursi. Veina nastavnika ne dozvoljava studentima da sami odrede lanove grupa jer grupe prijatelja retko funkcioniu. Takoe, veliki broj nastavnika u jednu grupu stavlja uenike priblino istih sposobnosti. 22. Osnovna pravila Da bi grupa funkcionisala efikasno, korisno je uspostaviti skup osnovnih pravila sa kojima e se grupa sloiti. Izrada nacrta ovih pravila bi trebalo da bude uvodna aktivnost na startu PBL. Ovo moe biti od naroite koristi studentima koji su novi u PBL. 23. Uloge u grupi Veina PBL modela ukljuuje uspostavljanje formalnih uloga unutar grupe, koje slue da bi se lake gradila diskusija u grupi. Neke tipine uloge su: Predsednik (voa, engl. chair). Stara se da grupa napreduje u poslu i pomae prilikom finalizacije strategija za reavanje problema. Obezbeuje da svi lanovi grupe budu uljueni i da svako u grupi ima zadatak. Istraiva. Istraivai su odgovorni za zapisivanje istraivanja, rezimiranje i pomaganje ostalima (peer tutoring). Zapisniar. Vodi beleke o zadacima koje je potrebno izvriti i o strategijama koje su izabrane za reavanje problema, kao i o idejama i temama o kojima je grupa diskutovala na sastancima. Autor. Autori su odgovorni za pisanje i pripremu finalnih nacrta bilo kog materijala na kom se radi. Timekeeper. Odgovoran za potovanje vremenskog rasporeda, da bi grupa ispotovala rokove. Ostale uloge koje su pogodne, kada je u pitanju fizika su: Accuracy checker (kontrola tanosti) Safety officer (bezbednost na radu, u laboratoriji itd,) Experimental designer (dizajner eksperimenata) Experimenter (eksperimentator) Technical Editor (tehniki urednik) Mogu se izmisliti i druge uloge ili prilagoditi odeljenju ili problemu. Uloge bi trebalo rotirati u narednim problemima. 24. etiri kolone Uobiajeno je da grupa tokom sastanaka koristi etiri liste (panoa) i da na njima belei: injenice informacije koje su dobijene u tekstu problema. Ideje (Hipoteze) - kolona slui da se prate hipoteze o reenjima problema ili podproblema. Teme za uenje (ta nauiti?) pitanja za dalje izuavanje. Akcioni plan (ta raditi?, Kako doi do informacija?) prati se plan reavanja problema ili plan za dobijanje dodatnih informacija. 25. Strategija re avanja problema Prepoznavanje problema ta nas pitaju? ta je ovde tema? ta su nam ciljevi? Postojee znanje ta ve znamo? Da li neko iz grupe ima iskustva sa ovim? Da li smo ve radili neto to moe da nam pomogne? Identifikacija tema za uenje ta je potrebno da znamo? Koga da konsultujemo? Kako emo raspodeliti zadatke? Koje izvore informacija moemo da koristimo? Moemo li eksperimentalno proveriti neto? Istraivanje i/ili eksperimenti Nakon sprovoenja, sva nova znanja ili vetine predstaviti grupi. Rezimirati nove informacije za grupu. Postavljanje teorija (theorise, razmiljanje) Kako moemo primeniti na problem ono to znamo? Postoje li korisne veze izmeu onoga to smo pronali i predtavili grupi? Da li se pojavio novi ugao posmatranja? Da li su nai rezultati konzistentni? Procena napretka u odnosu na cilj Da li smo ostvarili ta je trebalo? Da li treba da radimo jo? ta moemo nauiti iz procesa rada na ovom problemu? Izvetaj (ili ponavljanje procesa, ako treba) Napraviti krajnji proizvod Za kompleksnije probleme ili sledee zadatke, ili ako se grupa zaglavila, ponavljati emu. 26. Ocenjivanje Mogu li se koristiti tradicionalni materijali i metode? Ako je silabus isti, mogue je nastaviti sa slinim ispitima. Meutim uobiajeno je za PBL studente da se oceni ceo spektar aktivnosti kao to je rad u procesu, pojedinaan i grupni rad, prikazani sadraj, Kako da ubedim studente da su zaista uili? Studenti koji su navikli na predavanja esto misle da diskutovanje, pravljenje neega, planiranje istraivanja ili zabava u toku rada, ustvari ne predstavlja uenje. Ovo moe negativno da utie na motivaciju studenata. Kvizovi, pitanja od strane eksperata i vrnjako uenje (peer tutoring) mogu demonstrirati uenje. Na primer, u toku dvonedeljne PBL nastavne jedinice, od studenata se moe zahtevati da urade kratak kviz u kome se trai poznavanje materije neophodne za reavanje problema. Kviz bi trebalo odmah nakon izrade oceniti (online ako je mogue), ali tu ocenu ne uzeti u obzir prilikom davanja konane ocene. Na kraju druge nedelje dati slian kviz, iji se rezultati uraunavaju u krajnju ocenu. 27. Ocenjivanje Kako izbalansirati individualne i grupne ocene? Studenti su zabrinuti kako e slaba grupa uticati na njihovu ocenu. Vano je imati neke elemente za pojedinano ocenjivanje, ali je bitno i podstai studente da preuzmu odgovornost za grupni rad i podstai ih na prevazilaenje problema u grupi ako postoje. Individualne ocene mogu se dobiti razliitim metodama ukljuujui samo ocenjivanje , vrnjako ocenjivanje, izvetaj o linom doprinosu, ocenjivanje pojedinanih beleki ili dnevnika rada, individualnim testovima itd. Kako ohrabriti kritiki osvrt pojedinca (individual reflection), tj. pomoi mu da iz sopstvenog ugla sagleda proces uenja? Sagledavanje uenja iz spostvenog ugla, esto je ukljueno kao bitan element PBL, produbljuje uenje, ohrabruje samousmeravanje, izgrauje samopouzdanje i promovie individualni razvoj. Ocenjivanje moe biti nain da se ohrabri stvaranje sopstvenog pogleda na proces uenja, na primer tako to ete studentima dati da popune paljivo sroen upitnik o njihovim utiscima i napretku. Takoe deo vremena tokom sesija grupe treba odvojiti za raspravu o tome kako grupa funkcionie. Ovo je najbolje uraditi sa facilitatorom, ne ocenjivati i dati grupi ansu da identifikuje potencijalne probleme i plan kako da ispotuje raspored. 28. Ocenjivanje (kontrola optere enosti nastavnika ) Kako kontrolisati optereenost nastavnika usled ocenjivanja? Evo nekih strategija: Budite otvoreni po pitanju krajnjeg proizvoda i metoda ocenjivanja (Da li se bre moe oceniti poster od eseja?) Izbegnite ocenjivanje iste stvari vie puta, ako je na primer kriterijum znaajan doprinos diskusiji o onda posle, na primer dve oznake uz ime studenta nemojte dalje ocenjivati. Imajte jednostavne vodie za ocenjivanje i formulare. Svaki put ocenjujte razliite vetine. Ako odeljenje, kroz PBL obrauje vie nastavnih jedinica, nepotrebno je ocenjivati iste vetine svaki put. Kod jedne nastavne jedinice koncentriite se na vetinu komunikacije, kod druge na planiranje itd Prilagodite metod ocenjivanja veliini grupe. Budite svesni da aktivnosti odeljenja kao to su prezentacije, traju due nego to je planirano, a pogotovo kada se i komentariu. ta je krajnji prizvod PBL nastavne jedinice? Mogu biti razliiti: izvetaj, prezentacija, web stranica, novinski lanak, poster, kompjuterski program, dijagram toka, grafikon, tehniko uputstvo, pesma, scenario za film, fiziki ili matematiki model. Lista je praktino beskrajna, ali e samo nekoliko odgovarati vaim kursevima. 29. Metodi za ocenjivanje procesa rada Uloge u grupi - Jedan od modela je da se vrlo jasno defini u uloge u grupi i timski rad i da se sve svede na nekoliko polja za potvrdu. Facilitator ispunjava obrazac tj. polja za potvrdu ili koristi ocene od 1 do 5, na primer: Da li je predsednik obezbedio da svako neto kae u diskusiji?. Studentima se daje lista kriterijuma i oni treba da znaju listu standarda na osnovu kojih e biti ocenjeni. U nekim sluajevima studenti su ukljueni u definisanje uloga, kreiranje pravila i standarda. Krajnja taka ocenjivanja procesa rada Grupe treba da belee svoje napredovanje kroz: zapisnike, laboratorijske beleke, dnevnike istraivanja. Sve ovo moe biti prikupljeno i ocenjeno na kraju. Samo- ili vrnjako- ocenjivanje procesa rada Studenti ocenjuju sebe i/ili druge na osnovu doprinosa grupi. Ovo moe biti deo metoda uloga u grupi, podrazumeva se da su napisana i data dobra uputstva i obrasci za ocenjivanje i studenti e moi da ocene sebe i druge. Ovaj metod je najefikasniji kada se studenti upoznaju sa njim na poetku, jer e tada imati veu odgovornost prema grupnom radu. esto studenti budu previe kritini, pokazujui spremnost za ovaj metod rada. 30. Stavljanje zadatka u kontekst Predmet mase 1,5g kree se brzinom 2,5m/s i sudara se neelastino sa predmetom mase 2,5g koji se kree u normalnom pravcu brzinom 2,0m/s. Kolika je brzina rezultujue mase (oba predmeta se kreu zajedno) nakon sudara ? Bez realnog konteksta za ovaj scenario, moda neete videti znaaj prethodnog zadatka u svetu u kom ivimo. Stavljanjem u kontekst, kao to e biti pokazano, postaje jasna vanost koncepta impulsa: Automobil mase 1500kg putuje prema istoku brzinom 25m/s i na raskrsnici se sudara sa kombijem mase 2500kg koji putuje na jug brzinom 20m/s. Nai pravac kretanja i brzinu olupina nakon sudara. Podrazumevati da je sudar neelastian (tj. da su se prilikom sudara vozila zalepila jedno za drugo). 31. Problem Prolog petka lokalna policijs ka stanica primila je histeri an poziv. Desila se ozbiljna sao b raajna nesrea na raskru ulica Main Street i State Street, ima i povreenih. Pol i cajac, koji je deset minuta kasnije stigao na lice mesta, video je da su se dva automobila sudarila na raskrsnici. U jednim kolima voza je bio bez svesti, a u drugim voza i jedan putnik bili su povreeni. Nakon to su vozila hitne pomoi odvezla povreene, dunost policajca je da istrai incident i odredi koji voza (ili moda oba) je odgovoran. Skica incidenta je data na slici ta jo treba da znate da biste odredili krivicu? 32. Problem - C'est Magnifique Obi an zadatak: Staklena sfera poluprenika 10cm ima indeks prelamanja 1,5. Zadnja povrne sfere je posrebrena, tako da funkcionie kao konkavno ogledalo. Nai poloaj lika koji se vidi sa leve strane od predmeta i sfere, ako je predmet (a) 30cm i (b) 20cm sa leve strane prednje povrine sfere. Problem: U 17. veku Anton van L evenhuk je napravio jednostavan mikroskop , koristei malu staklenu sferu kao jednostavn o soiv o . Takvim mikroskopom otkrivene su bakterije, crvena krvna zrnca i spermatozoidi. Objasni koliko uveanje moe da se postigne takvom opremom. 33. Problem - Flying the Flag Obi ni zadaci: Koliko treba da budu meusobno udaljena dva objekta na Mesecu, da bi ih oko razlikovalo ? Uzeti da je prenik zenice 5mm, talasna duina svetlosti 600nm i rastojanje do Meseca 380000km. Koliko treba da budu meusobno udaljeni objekti na Mesecu da bi ih razluio teleskop ije ogledalo ima prenik 5m? Problem: Ljubitelji teorije zavere vole da spekuliu da se sletanje Apola na mesec nije stvarno dogodilo. Jedan od argumenata, koji se esto koristi je da Hablov teleskop moe da snimi udaljene galaksije , ali ne moe da snimi zastavu, koja je navodno ostavljena na Mesecu. ta kaete na ovaj argument? 34. Projekt metoda Project- B ased L earning (PjBL) Metod je sli an problemskoj nastavi, jer su aktivnosti, takoe, organizovane oko zajednikog cilja (projekat). Ovaj pristup je prvi opisao Kilpatrick (1921), kao Projekt metodu (engl. Project Method) i kasnije su se njime bavili mnogi istraivai: Blumenfeld, Soloway, Marx, Krajcik, Guzdial, and Palinscar (1991). U okviru projekt metoda uenici su obino snabdeveni detaljnim uputstvima o dostizanju eljenog cilja (tj. o krajnjem proizvodu), kao to je pravljenje rakete, dizajniranje web sajta i sl. Proces uenja je vie okrenut praenju valjanih procedura. Za vreme rada na projektu, uenici e verovatno naii na nekoliko problema koji stvaraju momente uenja - engl. teachable moments (videti Lehman, George, Buchanan & Rush). Nastavnici e verovatno biti instruktori i treneri (pre nego tutori/ facilitatori) i obezbedie ekspertsko voenje, povratne informacije i sugestije kako da se na bolji nain dostigne krajnji cilj. Poduavanje (modeliranje, usmeravanje, propitivanje itd.) se sprovodi u skladu sa potrebama uenika i u kontekstu projekta. Slino poduavanju na osnovu prouavanja sluajeva (cased -based instruction ) , uenici e biti sposobni da dodaju iskustvo svojoj memoriji, koje e im koristiti u buduim situacijama. 35. Otvoreni (open-ended) projekat Projekat mo e biti zadat u formi pitanja Poeljno je da odgovor ne bude jednoznaan (otvoreno pitanje) Pitanje treba da dozvoli postavljanje vie hipoteza Sledi uobiajeni proces kooperativnog rada: podela zadataka, izvetavanje, diskusija, revizija, ponovna podela zadataka tj. tema za istraivanje/uenje itd) 36. 5 principa zadavanja teme Ponite imajui kraj na umu ta su ishodi? Koje vetine treba da steknu? Jesu li dorasli temi? Napravite pokretako pitanje Oslikava temu, motivie uenike, nije uopteno, nema jednostavan i jednoznaan odgovor. Dobro pitanje se dobija brainstormingom i revizijom. Planirajte ocenjivanje uenika Koja znanja i vetine ocenjujete, ta je krajnji proizvod, Planirajte projekat I kod najbolje planiranih projekata se odstupa od plana. Nastavnik treba da ima oseaj za trenutke saznavanja (teachable moments) i da ih ne propusti. Upravljajte procesom U pitanju je voeno (guided) istraivanje. Nastavnik je mentor. Ne precenjujte uenike i pokuajte da se to ee stavite u njihovu ulogu. 37. Protiv Negativne k ritike problemske nastave (problem-based learning) i projekt metode (project-based learning) su brojne. Neki od argumenata su: Te ko uklapanje u asovni sistem Rad sa velikim odeljenjima Studije koje pokazuju vei stepen usvojenosti znanja kod uenika koji su poduavani klasinim metodama (The Equivalence of Learning Paths in Early Science Instruction Klahr, Nigam link ) Neefikasnost voenja od strane nastavnika, osim u onim sluajevima gde postoji unutranje voenje, tj. uenici imaju dovoljno predznanja da bi se snali i bez nastavnika (Why Minimal Guidance During Instruction Does Not Work: An Analysis of the Failure of Constructivist, Discovery, Problem-Based, Experiential, and Inquiry-Based Teaching Kirschner, Sweller, Clark link ) Opasnost od rupa u znanju i pogrenih zakljuaka kod uenika 38. Literatura Overview of Problem-based Learning: Definitions and Distinctions John R. Savery link Goals and Strategies of a Problem-based Learning Facilitator Cindy E. Hmelo-Silver, Howard S. Barrows link PossiBiLities a Practice Guide to Problem-based Learning in Physics and Astronomy Editors: Derek Raine, Sarah Symons link Shifting The Educational Focus From Teaching To Learning Liane Dillon link Essential Components of Problem-Based Learning for the K-12 Inquiry Science Instruction HsingChi A. Wang, Patricia Thompson, and Charles F. Shuler link Problem Based Learning, Contributors: Anette Kolmos, Selahattin Kuru, Hans Hansen, Taner Eskil, Luca Podesta, Flemming Fink, Erik de Graaff, Jan Uwe Wolff, Ahmet Soylu link The Tutor in PBL, Allyn Walsh link PBL Online Course, Instructor s manual link 39. Linkovi ProblemBL WEB RESURSI (opis PBL metoda, literatura, linkovi) Physical Sciences Centre - Publications - Primers (specijalno za fiziku) Active Learning - Problem-Based Learning Introduction to PBL (10 links) Problem-Based Learning Faculty Institute - Links Nature For Teachers (Overview of PBL) Online Resources for Problem Based Learning PBL Research Summary Studies Validate Project-Based Learning Edutopia PBLresources.html THE INTERDISCIPLINARY JOURNAL OF PROBLEM-BASED LEARNING Overview of Problem-based Learning Defnitions and Distinctions (jedan od lanaka urnala) PRIMERI PBL PROBLEMA (Banke problema i iskustva raznih ustanova vezana za PBL) Project LeAP Homepage (potrebna free registracija za pristup banci problema) PBL Clearinghouse (potrebna free registracija za pristup banci problema) PBL Examples PBL Samples 40. Linkovi CASE STUDIES IN SCIENCES (objanjeni sluajevi u mnogim kolama prethode PBLu) Case Method Teaching - National Center for Case Study Teaching in Science Case Study Ideas - National Center for Case Study Teaching in Science PROJECT BASED LEARNING LINKS http://pbl-online.org/ http://www.promotega.org/ http://www.bie.org WEBQUEST (pripremljene eme resursa koje uenici koriste tragajui na Web-u, prilikom izrade projekata) Physics Quests Modern Physics Webquest TeacherWeb Home Page webquest.org Home Internet Expeditions Exploring, Using, Adapting, and Creating WebQuests IT vodi BO (Sajt Beogradske otvorene kole sa uputstvima za pretraivanje)

Recommended

View more >