Deca i porodicno nasilje

  • Published on
    23-Jun-2015

  • View
    530

  • Download
    1

Embed Size (px)

Transcript

  • 1. Deca i porodino nasilje-prepoznavanje, znaci, pradenje, faktori rizika ,

2. Plan prezentacije Porodino nasilje Odgovor zdravstvenog sistema Identifikovanje ZZ Razgovor s detetom Razgovor s roditeljima , 3. Bilo koji postupak ili propust poinjen u okviru porodice, od strane jednog od njenih lanova, a koji ugroava ivot, telesni ili psihiki integritet, ili slobodu drugog lana iste porodice, ili koji ozbiljno ugroava razvoj njene ili njegove linosti. Savet Evrope (Council of Europe, 1986) Definicija 4. Odreenje nasilja Nasilje u porodici je akt izvren sa namerom Nasilje je forma interaktivne komunikacije Porodini obrasci interakcije dvosmerno povezani sa nasiljem ene i deca trpe najtetnije posledice zlostavljanja Nasilje je povezano sa generalnim obrascem kontrole ponaanja 5. Dinamika nasilja Forma interaktivne komunikacije: prenosi rtvi poruku - zahtev za povinovanjem , obrazac kontroliudeg ponaanja; nasilje ima instrumentalnu svrhu - ispoljava mod i kontrolu nad osobom ili situacijom; 6. ekspresivna svrha (izraavanje besa ili frustracije): strah, sramota, elja za osvetom ili priznanjem, uverenjem da su ena i deca ''vlanistvo'', stavom da je kontrola, pa i kroz nasilje, neophodna da se ena ne bi ''pokvarila'', a deca '' otila stranputicom ''. 7. Deca , posmatrai nasilja Prisustvo porodinom nasilju utie na decu : direktno preko onog to vide, uju, pokuavaju da spree ili skrenu prema sebi; uplaenost, zbunjenost, osedanja krivice, anksioznosti, besa ; psiholoka zavisnost od roditelja, odravanje lojalnosti i jednom i drugom roditelju, 8. roditelji ede primenjuju tehnike koje iskazuju mod i fiziko kanjavanje. od 30 - 60 % dece koja ive u porodici sa nasiljem istovremeno su i posmatra i rtva nasilja; deca ispoljavaju vii nivo anksioznosti u socijalnim interakcijama; deaci odgovaraju na porodino nasilje eksternalizacijom, a devojice ede ispoljavaju depresiju, povlaenje i druge internalizujude simptome.; novija istraivanja ukazuju da i deaci i devojice u adolescenciji reaguju agresivnim ponaanjem 9. Disciplinovanje deteta primenom nasilja Deca koja su doivela fiziko kanjavanje kao disciplinsku metodu: Nacionalni prosek: 37% U domadinstvima u kojima glava domadinstva ima samo osnovno obrazovanje: 45% U domadinstvima u kojima glava domadinstva ima visoko/vie obrazovanje: 26% Uestalost nasilnih metoda vaspitavanja dece: Srbija 72,8% Istona Evropa 61 % Zapadna Evropa 54% (UNICEF, 2010) 10. Psiholoko ili fiziko kanjavanje dece 2-14 godina 67 64 70 86 87 85 11. Kategorije rizika Karakteristike deteta Teina zlostavljanja/zanemarivanja Hronicitet Odlike roditelja/staratelja Odnos roditelja/staratelja sa detetom Socijalno-ekonomski faktori Pristup roditelja/staratelja detetu i odgovornost za dete 12. Plan prezentacije Porodino nasilje Odgovor zdravstvenog sistema Identifikovanje ZZ Razgovor s detetom Razgovor s roditeljima , 13. Odogovor sistema zatite 14. Sistem zatite dece od zlostavljanja i zanemarivanja Zatita dece od nasilja je osnovno pravo svakog deteta Nasilje nad decom ima negativne posledice na zdravlje i rayvoj deteta Posledice nasilja nad decom su teak teret za porodicu i drutvo 15. Princip zatite dece od ZZ Zatiti dete od daljeg ZZ Rehabilitacija u sluaju ZZ Uvek voditi rauna o najboljem interesu deteta Pomod roditelja u vetinama roditeljstva Uestvovanje deteta u donoenju odluka koje se odnose na dete 16. Uloga zdravstvenog sistema u zatiti dece od ZZ Otkrivanje ZZ Otkrivanje putem prepoznavanja znakova povrede na detetu ili ponaanja deteta i porodice Otkrivanje putem poveravanja, direktno od deteta ili indirektno Konsultacije i procena rizika Prijavljivanje ZZ Dokumentovanje ZZ Druge uloge zdravstvenih radnika i saradnika u procesu zatite (terapija, vetaenje, rad s drugim slubama zatite) 17. Posebni protokoli (PP) Opti protokol za zatitu dece od ZZ (maj 2005.) PP za zatitu dece u ustanovama socijalne zatite od ZZ (17.02.2006.) PP o postupanju policijskih slubenika u zatiti maloletnih lica od ZZ (11.10.2006.) PP za zatitu dece i uenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u vaspitno obrayovnim ustanovama (04.10.2007.) PP sistema zdravstvene zatite za zatitu dece od ZZ (april 2009.) PP o postupanju pravosudnih organa u zatiti maloletnih lica od ZZ (17.06.2009.) 18. PP sistema zdravstvene zatite 19. Plan prezentacije Porodino nasilje Odgovor zdravstvenog sistema Identifikovanje ZZ Razgovor s detetom Razgovor s roditeljima , 20. IDENTIFIKOVANJE ZLOSTAVLJANJA I ZANEMARIVANJA 21. Odnos razmatranja ZZ vs. sumnja na ZZ Dve kategorije, prema stepenu zabrinutosti, sa preporukama ili se razmatraju' ili su sumnja na' zlostavljanje RAZMOTRITI zlostavljanje je jedna od mogudih objanjenja za alarmiranje, ili je ukljueno u diferencijalnoj dijagnozi aktuelnog stanja. SUMNJA znai ozbiljan stepen zabrinutosti oko mogudnosti zlostavljanja deteta, ali ne i dokaz o tome. MI NE DOKAZUJEMO!!! 22. Sluajte i posmatrajte Uzmite u obzir celokupnu sliku deteta ili mlade osobe. Izvori informacija koje pomau da to uradite su: bilo koji podaci koje dobijate poveravanje o zlostavljanju ili otkrivanja od strane deteta ili mlade osobe ili tredeg lica izgled, dranje ili ponaanje deteta tipini simptoma fiziki znakovi Interakcija izmeu roditelja/staratelja i deteta ili mlade osobe. 23. Fiziko zlostavljanje 24. Znaci upozerenja kada treba razmotriti fiziko zlostavljanje Svaka ozbiljna ili neobine povrede sa odsutnim ili neodgovarajudim objanjenjem. Hladne povrede (na primer, oteene, crvene ruke ili noge) kod deteta, bez medicinskog objanjenja. Hipotermija deteta, sa neodgovarajudim objanjenjem. 25. Znaci upozerenja kada treba sumnjati na fiziko zlostavljanje Modrice u obliku ruke, tapa, znaci ujeda i otisci zuba , dr modrice ili petehije (male crvene ili ljubiaste take) koje nisu izazvana medicinskim stanjem (na primer, poremedaj koagulacije), sa neodgovarajudim objanjenjem razderotine, ogrebotine ili oiljci na detetu koje imaju neodgovarajudi objanjenje Opekotine ili oparotine na detetu Prelomi i dr. povrede 26. Seksualna zloupotreba 27. Znaci upozerenja kada treba razmotriti seksualno zlostavljanje Povrede, infekcije, dr Trudnoda kod osobe od 13-15 godine Neobine seksualizovana ponaanja u prepubertetskom detetu oralno-genitalni kontakt sa drugim detetom ili lutkom zahteva da se dodiruje u genitalnom podruju Direktni znaci Neselektivno, prevremeno ili prinudno seksualno ponaanje kod deteta ili mlade osobe Ponovljena ili prinudna seksualizovana ponaanja ili preokupacija u male dece (na primer, seksualno razgovor u vezi sa znanjem, crtanje genitalije). 28. Zanemarivanje 29. Znaci upozerenja kada treba razmotriti zanemarivanje Uporno prisustvo stanja koja ukazuju na nehigijenu (na primer, uga ili vake) kod deteta. Roditelji ili staratelji imaju pristup, ali uporno ne dovode dete na kontrolne preglede kod pedijatra Prisustvo kvarnih zuba, gojaznost, pothranjenost Roditelji ili staratelji koji uporno odbijaju relevantne programe promocije zdravlja dece koji ukljuuju imunizaciju, pradenje miljokaze razvoja i sl Dete koje je stalno obueno u odedu ili cipele koje su neprikladni (na primer, za vreme ili prema veliini). Dete ne napreduje u rastu i razvoju jer je uskradeno za adekvatnu ishranu O detetu se brine osoba koja za to nije sposobna (iz zadravstvenih, materijalnih ili dr razloga) Ugrizi ivotinja kod deteta koje oigledno nije paeno dok je u kontaktu s ivotinjom Povrede koje su nastale kao posledica neadekvatne supervizije (opekotine, unoenje tetne suspstance zadesno) 30. Znaci upozerenja kada treba sumnjati na zanemarivanje Roditelj ili staratelj ne trai medicinski savet a dete ima znakove bolesti ili trpi bol Dete je konstatno prljavo i iri se neprijatan miris oko njega. Ponavljane opservacije ili izvetaji da je sredina u kojoj se dete podie: Slabih higijenskih standarda koje ugroavaju zdravlje deteta Neadekvatna obezbeivanje hrane ivotno orkuenje je neadekvatno za razvojni stupanj deteta Ako je dete naputeno to je sigurno zanemarivanje 31. Emocionalno zlostavljanje 32. Znaci upozerenja kada treba razmotriti emocionalno zlostavljanje Bilo koje ponaanje ili stanje emocija koje je nekonzistentno s uzrastom i razvojnim stupnjem, ako za to ne postoji medicinski razlog (strahovi, nisko samopotovanje, agresija, roking, zastraenost, dr) Dete sprovodi aktivnosti koje ometaju njegovo normalno kolovanje Nagle promene u ponaanju (nodni strahovi, agresija i sl) koje se ne dovode u vezu s medicinskim stanje, eventualnim stresom i sl. Prolazne epizode disocijacije koje se ne mogu dovesti u vezu s traumatskim dogaajem Namerno samopovreivanje Beanje od kude i pokuaj ivota u vrnjakim grupama Dete krade stvari, hranu, a bez da je imalo ranije problema s ponaanjem Enureza, enkompreza 33. PROCENA RIZIKA OD ZLOSTAVLJANJA ZLOSTAVLJANJE/ZANEMARIVANJE Ponaanje roditelja/staratelja ukazuje na ZZ Trajanje i uestalost ZZ Fiziki i emocionali pokazatelji ZZ kod deteta Ponaanje roditelja prema detetu tokom ispitivanja Objaenjenje roditelja o dogaaju DETE Uzrast, razvojni nivo, fiziko i mentalno zdravlje, temperament, ponaanje Aktuelno funkcionisanje Objanjenje deteta o dogaaju RODITELJ Fiziko i mentalno zdravlje roditelja, aktuelno funkcionisanje, nain reavanja problema Relacije s okolinom Finansijska situacija PORODINO FUNKCIONISANJE Nain kontrolisanja ponaanja deteta u porodici Odnosi unutar porodice Odnosi s spoljanjom sredinom Kvalitet relacija 34. Plan prezentacije Porodino nasilje Odgovor zdravstvenog sistema Identifikovanje ZZ Razgovor s detetom Razgovor s roditeljima , 35. Kako razgovarati s detetom i roditeljima o nasilju 36. Osnovni principi voenja razgovora sa zlostavljanom decom Cilj je da se od deteta dobiju informacije, a ne da se trai da dete potvruje informacije koje ved znamo, niti da podri ono to pretpostavljamo da se dogodilo Uzeti u obzir individualne razlike meu decom; biti osetljiv na deije reakcije i pratiti ritam deteta uvati se selektivnog traenja objanjenja za iskaz o zlostavljanju; razmotriti i alternativne hipoteze 37. Pokuati da se od deteta dobije spontana pria; koristiti pitanja to je mogude vie otvorenog tipa Vie pitanja zatvorenog tipa - manje poverenja u dobijene informacije Pitanje zatvorenog tipa treba da bude pradeno narednim pitanjem vie otvorenog tipa OSNOVNI PRINCIPI VOENJA RAZGOVORA SA ZLOSTAVLJANOM DECOM, 2 Osnovni principi voenja razgovora sa zlostavljanom decom, 2 38. Struktura razgovora 1. POETNA FAZA Ispitiva objanjava svoju ulogu Ispitiva uspostavlja odnos Ispitiva objanjava pravila Ispitiva procenjuje opte funkcionisanje i nivo razvoja deteta 2. FAZA FOKUSIRANA NA ZLOSTAVLJANJE Ispitivanje otvorenog tipa Nastavak ispitivanja u vezi sa otkrivanjem zlostavljanja Specifina pitanja 3. ZAVRNA FAZA Ispitiva ponavlja iskaz koristedi detetove rei Ispitiva objanjava ta de se sledede desiti Ispitiva umiruje dete ako je potrebno Ispitiva se zahvaljuje detetu 39. Uspostavljanje odnosa Stvoriti mogudnost za razgovor i prikupljanje informacija, a sa minimalnom reaktivacijom traume za dete Uspostaviti odreen stepen poverenja i komunikacije Deca koja su konstantno bila manipulisana od strane odraslih nisu spremna da veruju ostalim odraslim ljudima 40. Faktori koji donose tekoe u komunikaciji sa zlostavljanim detetom Strah Renik Stid i neprijatnost Razvojni nivo 41. Preispitajmo se Da li zaista znamo kako da razgovaramo sa decom? Da li upotrebljavamo rei koje odgovaraju detetovom uzrastu i sposobnosti razumevanja? Da li zaista sluamo detetove odgovore? Da li mu dajemo mogudnost da nam postavlja pitanja, ili dovoljno vremena da odgovori na naa pitanja? Da li nam se moe verovati? 42. Osnove uspostavljanja odnosa Umanjiti detetovu anksioznost Ponite sa jasnom porukom o tome ko ste vi, koji je va zadatak i zbog ega ga ispitujete Budite precizni; koristite rei koje dete moe da razume Pokuajte da pomognete detetu da razume da su i druga deca imala iste probleme i iste strahove 43. OSNOVE USPOSTAVLJANJA ODNOSA,2 Uveravanje o poverljivosti i razgovor o granicama ove poverljivosti Nikada nemojte lagati dete o tome ta moe da oekuje Pokaite potovanje i interesovanje Cilj je da pokaete detetu da ste odrasla osoba kojoj se moe verovati i koja hode da slua! Iskreno odgovorite na sva detetova pitanja Posmatrajte kretnje njegovog tela Osnove uspostavljanja odnosa, 2 44. Zato deca kriju tajnu o zlostavljanju? Boje se da im niko nede verovati Boje se da ne upadnu u nevolju, veruju da su ona sama kriva Boje se pretnji koje im je zlostavlja uputio Zlostavljaa (ako je bliska osoba) vole Ne znaju kako da ispriaju ta im se deava Ne znaju kome da kau Nisu osetila da je doao pravi trenutak i prilika da nekome kau Ne ele da ispadnu tuibabe Boje se odbacivanja i ismevanja od strane drugova Ne znaju da batine ne moraju da budu uobiajena stvar Ne znaju da je seksualna aktivnost neto to je pogreno ili loe Boje se da de drugi smatrati da su homoseksualci (ako je seksualni zlostavlja osoba istog pola) Neprijatno im je da govore o seksualnim aktivnostima sa osobama od autoriteta (starija deca) Ueni su da dobra deca ne govore o polnim organima i seksualnim aktivnostima 45. Zato deca na kraju ipak povere nekom da su bila zlostavljana? Zlostavljanje eskalira Dete je dobilo informacije o zlostavljanju i shvatilo da to to mu se dogaa nije u redu elja da se podeli tajna sa najboljim drugom Primeduje da se zlostavljanje deava i mlaem bratu ili sestri i eli da ih zatiti Dete koje je postalo tinejder odupire se tenji roditelja- zlostavljaa da preterano kontrolie njegov ivot Dete je upoznalo neku brinu odraslu osobu kojoj veruje i oseda da moe da se poveri Dete ima neki zdravstveni problem vezan za zlostavljanje 46. Pre razgovora sa roditeljima Procena da li razgovor sa roditeljima moe na bilo koji nain ugroziti bezbednost deteta Procena sopstvene spremnosti da se imenuje zlostavljanje i zanemarivanje Procena spremnosti da se roditelj vidi kao osoba sa problemom Priprema kroz konsultacije sa strunim timom 47. Uslovi za efikasnost u radu sa roditeljima Uspostavljanje terapijskog konteksta u kome se roditelji osedaju bezbedno Uvaavanje roditeljskog distresa Zamka zanemarivanje roditeljskog distresa zbog fokusiranosti na dete uloga spasioca detetakroz kompeticiju sa roditeljima i optuivanje 48. Preporuke za poetak razgovora Iskazati svoju zabrinutost za dete Zainteresovanost za osedanja roditelja Zainteresovanost za roditeljsko vienje problema Prihvatanje tumaenja i osedanja roditelja bez prosuivanja Imenovati sumnju na z/z Sumnju obrazloiti povezivanjem sa prepoznatim pokazateljima, a ne sa iskazom deteta Upoznati roditelje sa profesionalnom obavezom prijave sumnje i ta ih oekuje...